Udruženi prodavači magle    

Danas je održana konferencija za medije „Novoformiranog“ saveza davno upokojene Demokratske stranke i njenih recikliranih derivata sa iskompromitovanim politikantima bivšeg režima. Ovdašnjoj javnosti predstavili su nekakav program za preporod zemlje?! Isti oni ljudi koji su do 2012. godine iz nehata krali, u afektu privatizovali sve što se moglo privatizovati, a potom narodu „vratili“ sve pare koje su od njega u međuvremenu oteli, sada (navodno) čisti kao novorođenčad ponovo traže vlast u Srbiji. Višemesečni napori da se u isti političko-interesni blok okupe svi afirmisani „prodavači magle“ !? Jasan su pokazatelj da je svako od njih ponaosob apsolutno nesposoban za iole ozbiljnu akciju. Pomenutu strategiju kvazi promotera nekakve prosperitetne budućnosti, Srpska napredna stranka vidi kao jeftino lukavstvo stranačkih lidera tajkunske opozicije sa idejom da se na jednom mestu svi nesposobni okupe jer je, smatraju, nagomilana nesposobnost efikasnija od pojedinačne?! Ovi pokušaji neodoljivo liče na čoveka koji uporno vergla auto, akumulator je sve prazniji, sve slabije vrti, ali on veruje da će se odnekud (iznenada) pojaviti Englezi i Amerikanci i doneti mu nov akumulator. Tragikomično je što ista politička pamet koja je pre dvadeset i dve godine dovela DOS na vlast, a potom oprlila Srbiju kao skakavci da su preko nje prešli, opet zna sve najbolje?! Spomeničari „5. oktobra“ nikako nisu u stanju da prihvate odgovornost za ono što su uradili. Da priznaju da su glupi za politiku i da se jednom za sva vremena sklone sa scene.

Diplomac fizike sa Kembridža koji ne zna Prvi Njutnov zakon, sa svojim narandžastim ortakom Đilasom, očigledno ima zadatak od stranih ambasada koji je lako vidljiv svakome ko poseduje makar minimalan IQ-u. Jeremić, Đilas i Lutovac nemaju nikakvu iluziju da mogu doći do vlasti na bilo koji način osim preko stranaca i stranih obaveštajnih službi, kako su već jednom i došli. Novi/stari partijski kadrovici iz političkog fronta, koji je danas predstavljen valjevskoj javnosti, ne mogu uspeti iz sasvim jednostavnog razloga. Ljudski materijal koji ih nosi, naprosto nije dorastao ideji. Između velikih i šupljih demagogija i stvarnosti, nalazi se provalija koju ovi beznadežni sanjari i lažni popravljači sveta ne mogu da premoste. Kada im se projekti sruše, a sruše se uvek, oni okrive sve druge osim sebe. Svi koji nisu sledili njihove utopije, koji nisu bili sa njima na ulici u protestima, stvarni su krivci za propast. Srećom, ogromna većina građana Srbije ne želi da ih ovi dunsteri vode u „srećnije sutra“. Tu „ciglu“ narod je već pazario početkom ovog veka. Za istu, provereno, lošu robu dva puta sigurno neće „davati novac“. Ajnštajn je govorio da je glup svako ko misli da će ponavljajući isti postupak, doći do drugačijeg rešenja. Otuda i jeste neverovatno sa kakvim sve bajalicama ovi politički pajaci nameravaju srušiti aktuelni režim. Ljudskopravaši i ostale aveti postgrađanskog društva koji su do pre koju godinu sedeli kod kuće čekajući da im mama kutlačom sipa supicu i rinflajš, uvereni da su politički mudraci i da samo nekom opakom igrom sudbine, ne vladaju oni Srbijom već Vučić – zaboravljaju da je ovaj državnik u poslednjih tridesetak godina aktivnog bavljenja politikom prešao po istoj toj Srbiji bar milion kiometara. Ako neko uopšte treba da strepi od predstojećih (aprilskih) izbora, onda su to lideri udružene srpske opozicije. Njima bi i neki novi Beli Preletačević, da se sad’ niotkuda pojavi, napravio ozbiljan problem. No, ako ih život ne nauči, naučiće ih Aleksandar Vučić kada se ponovo negde oko 2027. godine budu okupili da ga po 105. put obore sa vlasti zajedničkom akcijom. Da li će makar tada sebi izgledati smešni?

A.R.