Srpska pravoslavna crkva i vernici u ponedeljak 19. decembra slave Svetog Nikolu Čudotvorca, jednog od najvećih hrišćanskih svetitelja koji važi za zaštitnika putnika, moreplovaca, ribara i splavara.
Slava Sveti Nikola je po broju onih koji je slave, bez premca među Srbima, a hramovna je i manastirska slava SPC. Kako se veruje u našem narodu, polovina Srba slavi Svetog Nikolu, dok druga polovina ide u goste.
Posvećeno mu je viÅ¡e od 600 crkava pod jurisdikcijom Srpske pravoslavne crkve.Kako Sveti Nikola pada u vreme (taÄno na polovini) velikog božićnog posta, vernici pripremaju iskljuÄivo ribu i drugu posnu hranu.
Sveti Nikola je slava nepromenljivog datuma – 6. decembra po starom, odnosno 19. decembra po novom kalendaru, na dan kada je 343. godine taj svetitelj preminuo. Sveti Nikola se slavi i 22. maja, u znak sećanja na dan kada su njegove moÅ¡ti 1096. godine prenete iz Mira u Likiji u tada pravoslavni Bari, u Italiji, i položene u crkvu svetog Jovana PreteÄe, koja je ubrzo postala steciÅ¡te hodoÄasnika.
Sveti Nikola, arhiepiskop mirlikijski, slavi se i danas u celom hrišćanskom svetu. Roditelji su ga, kao sina-jedinca i kao dar od Boga, njemu i posvetili. Svoj duhovni život poÄeo je u manastiru Novi Sion kod svog strica, gde se i zamonaÅ¡io. Posle smrti roditelja, razdelio je siromaÅ¡nima svu nasledjenu imovinu. Prema predanju, voÄ‘en Äudesnim glasom krenuo je u narod da Å¡iri veru, pravdu i milosrÄ‘e, i već je svojom pojavom donosio utehu, mir i dobru volju medju ljude.
Živeo je u 4. veku u gradu Mira. Bio je poznat po tome Å¡to je tajno davao ljudima novac. U Äitavom hrišćanstvu se poÅ¡tuje kao svetitelj i Äudotvorac. Sveti Nikola je zaÅ¡titnik moreplovaca, trgovaca, strelaca, dece, i studenata po celom hrišćanskom svetu: na Istoku i na Zapadu. ZaÅ¡titnik je i državama GrÄkoj, Rusiji , Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji .
