U Internacionalnom umetničkom studiju „Radovan Trnavac Mića“ svečano otvorena samostalna izložba skulptura „Homo Tribalicus“ francuskog umetnika Nikole Buvea (Nicolas Bouvet). Postavku koju čine 22 skulpture rađene uglavnom od gvožđa, ali i u kombinaciji sa kamenom i drvetom. Reč je o svojevrsnoj „galeriji“ (pra)likova, čudnih, zastrašujućih, a istovremeno dobroćudnih bića, koja svojim izrazom jasno govore šta osećaju. Izviru iz dubine umetnikovog unutrašnjeg sveta, plod su njegove mašte i kreacije koji, „zanatski“ gledano, iziskuje izuzetno skulptorsko umeće. Izložbu je otvorila istoričarka umetnosti Marina Cvetanović, autorka predgovora pisanog za katalog koji prati ovu izložbu. Ona je naglasila da su je skulpture Nikole Buvea jako inspirisale i ganule i da je ovde reč o izuzetno kreativnoj sintezi materije, forme, značenja i smisla, a sve u svrhu kreiranja umetničkog puta i negovanja autentičnosti.
Marina Cvetanović je kazala da je pred nama umetnikov lični doživljaj realnog sveta, doživljaj ljudi i civilizacije, gde on negde gromoglasno, negde sugestivno, navodi na simboliku ostataka prošlosti koje kombinuje sa modernim. Kako je rekla, svaka figura je pralik koji prethodno postoji u duši.
„Pred nama su izuzetno privlačne, oslikane arhitektonske skulpture. Skulpture su takve kao da ih je naslikao, one su od čvrstog materijala, ali prosto imate utisak crteža, slike, imate utisak arhitekture zbog te stamenosti materijala od kog su nastale. Ali, one nisu privlačne u smislu lepote, već u smislu snage i energije koja je u njima sakupljena. Nezavisno od svake konkretne vremenski ili prostorno naznake, lica se nižu i sugerišu vreme iz kog dolaze sa opasno jakim impulsom vizuelnog naboja. I ovo vizibilno brujanje proticanja vremena opominje ovim okamenjenim bićima, van vremenskim ili ovovremenskim. Sve je ovde u intonaciji trenutne dramatike života modernog čoveka, ali odmah zatim postaje i opšte“, rekla je istoričarka umetnosti Marina Cvetanović otvarajući izložbu.
Otvaranju je prisustvovao i autor izložbe, naglasivši da je mnogo srećan što u Internacionalnom umetničkom studiju prezentuje svoje radove i što ovdašnja publika ima priliku da ih vidi.
„Prvobitna motivacija za sve moje skulpture je da slušam svoj instinkt i pratim ga. Pokušavam da osećam stvari srcem, takođe i mozgom, ali najbitniji alat u mom izražavanju su moje ruke. Ruke su mi instrument koji omogućava da ostvarim viziju. U svojim radovima kritički se odnosim prema urbanom okruženju, životu u gradu, transformaciji čoveka koju mu diktira ta urbanost. Osvrćem se na problem prekida simbioze čoveka sa prirodom, koji mu je nametnut savremenim načinom života“, kazao je umetnik Nikola Buve.
Direktorka Internacionalnog umetničkog studija Mirjana Vojić zahvalila se autoru, njegovoj supruzi i sinu, koji su došli na otvaranje, a posebna zahvalnost upućena je Bogoljubu Arsenijeviću Makiju, našem Valjevcu, koji je Buvea povezao sa Studijom i koji je, kako je rekla Vojić, od srca učestvovao u organizaciji i realizaciji ove izložbe.
