U našoj zemlji, u jeku epidemije postoje oni koji su zaraženi koronavirusom, ali ne pokazuju karakteristične niti bilo kakve simptome.
– Ljudi imaju bolest, ali nikakve simptome bolesti nemaju. To za lekare ima poseban značaj – rekao je epidemiolog doktor Predrag Kon na jučerašnjoj konferenciji.
Moguće je da virus slabi
– Situacija u kojoj imamo zaražene od korona virusa koji nemaju simptome značajna je za nas epidemiologe. Mi se nalazimo u petoj nedelji i u maksimumu. Otkrivanje slučajeva koji nemaju nikakve simptome, može, uslovno rečeno, da ukaže da je došlo do slabljenja virusa, odnosno smanjenja virulentnosti – objašnjava doktor Kon.
On, sa druge strane, kaže da ipak treba imati rezervu prema tome i da to može značiti da je on oduvek takav. Kako dalje ovaj stručnjak navodi, otkrivanje takvih slučajeva znači za ubuduće.
Razvijanje kolektivnog imuniteta
– To će se pokazati kao korisno u našoj nameri da kasnije kad epidemija prođe, testiramo određeni deo populacije na prisustvo antitela i tako otkrijemo koji deo je razvio imunost na korona virus. Činjenica je da smo najstariji deo stanovništva izdvojili, izolovali, ali će oni kada prođe epidemija ostati osetljivi. Tako da ako imamo dosta slučajeva koji nemaju simptome, a koji se neće javiti lekaru, kod njih se razvio imunitet i tako su opet pomogli najstarijima – istakao je Kon koji naglašava da je to sve u oblasti teorije, te da nije nešto što sa sigurnošću moćemo tvrditi još uvek.
Takvi slučajevi donekle mogu pomoći epidemiolozima i u onom delu o kojem još uvek ne razmišljamo, a to je kada i kako možemo da ukidamo mere.
– Činjenica je da ako nekad treba da imamo rigorozne mere, to je sad u ovom trenutku. Ono o čemu još uvek niko ne razmišlja jeste vreme kada mere treba ukinuti. Broj ljudi koji imaju asimptomatske manifestacije korona virusa nama mogu pomoći da odredimo kada je vreme i koje mere treba ukidati – istakao je Kon.
Vraćanje dece u klupe poslednja mera koju treba ukinuti
Prema njegovom ličnom mišljenju ona mera koja treba poslednja da bude ukinuta jeste vraćanje dece u školske klupe, budući da se u takvim kolektivima virus najbrže prenosi. Ipak, to ima i drugu stranu.
– Vidim da u ovom trenutku škola na daljinu dobro funkcioniše, ali po mom mišljenju ne bi bilo loše da učenici idu u letnju školu, jer bi na taj način, imajući u vidu da deca imaju najmanje manifestacije bolesti, gotovo da uopšte nemaju simptome, došlo bi do prirodnog „prokružavanja“ virusa i na taj način bismo stvorili tihi imunitet dok čekamo da se vakcina pojavi, a to neće sigurno biti ove godine – zaključuje doktor Kon.
