Zlatibor i Kopaonik su decenijama poznati turistički centri. Poslednjih godina beleže rekordnu posećenost. I Stara planina se pre nekoliko godina priključila tom klubu uspešnih zimskih turističkih centara. Međutim, Srbija ima i mnoge druge planine koje bi mogle da postanu privlačna turistička mesta. Potrebna je, pre svega, rešenost lokalne samouprave da ulaže u turizam na svom području ali i da podstakne privatnike da to učine.
Divčibare su godinama tavorile, a onda je samo jedan dobar poslovni potez prošle zime oživeo ovu planinu i povećao broj turista za oko 40 odsto. Ustupanje dvosedne žičare Crni vrh u petnaestogodišnji zakup firmi iz Valjeva uz ugovornu obavezu da u nju uloži četvrt miliona evra, privuklo je veliki broj skijaša iz cele zemlje. Prvo je obezbeđen sistem za veštačko osnežavanje staze.
„Imaćemo vrlo brzo razgovore da uvedemo i noćno skijanje, napravimo osvetljenje a iza postoji mogućnost za uvođenje još jedne plave staze, tako da ćemo do kraja skijaške sezone znati na čemu smo“, kaže Slobodan Gvozdenović, gradonačelnik Valjeva.
Inače sa smeštajnim kapacitetima ovde ne kubure. Imaju tri hotela i veliki broj odmarališta i konačišta. Ukupno hiljadu i po kreveta.
Kraljevačka strana Goča je turistički nerazvijena. Na delu planine koji je blizu Vrnjačke banje, na 1.100 metara nadmorske visine, nalazi se ski-staza Krst sa žičarom sidro. Hoće li biti skijanja, ovde se i dalje gleda u nebo jer nema sistema za veštačko osnežavanje. Urađen je master projekat koji najavljuje bolje dane za tu planinu koju sa Vrnjačkom Banjom povezuje kvalitetan put dug svega devet kilometara.
„Već sledeće skijaške sezone ova staza će poprimiti jedan sasvim drugačiji izgled, jer će se instalirati topovi za veštačko osnežavanje. To je što se tiče staze, a sama planina se kreće u razvoju nekog adrenalinskog turizma i na jednoj zajedničkoj površini između Vrnjačke banje i Kraljeva treba da se izgradi profesionlana staza za maunti bajk“, kaže Dušan Radović, direktor Sportskog centra Vrnjačka Banja.
I planine Javor, Golija i mnoge druge, mogle bi da uđu u turističku trku.
„Naše planine imaju potencijal, ali tu je na prvom mestu značajna saradnja sa lokalnom samoupravom i sa daljim investiranjem u turističku infrastrukturu jer tek tako možemo da očekujemo i bolje rezultate na ostalim manjim planinama“, kaže Marija Labović, direktorka
Turističke organizacije Srbije.
Iako je ova zima izuzetno hladna i snežna, globalno zagrevanje je naša realnost. Ne moraju sve planine nužno biti skijaški centri sa velikim brojem žičara.
One niže, do hiljadu i po metara, mogu imati nekoliko žičara koje će se tokom zime osnežavati kad izostane prirodni sneg. Njihov razvoj treba usmeriti ka celogodišnjoj turističkoj sezoni, jer su planine i leti i zimi prave fabrike crvenih krvnih zrnaca i mesta gde se jača imunitet.
