Da li će Valjevo, poznato po duvan čvarcima na gastronomskoj mapi Srbije, postati čuveno i po kačkavalju? Pokazaće se to za dve do tri godine, ukoliko zaživi projekat „Valjevski kačkavalj“, koji će JP „Agrorazvoj-valjevske doloine“ podržati u okviru subvencija za razvoj poljoprivrede. Inicijativa za proizvodnju kačkavalja u valjevskim selima potekla je od odbornika Nebojše Tadića, što je gradsko rukovodstvo prihvatilo i uvrstilo u Program podsticaja za poljoprivreduu 2022.
„Istražujući tržište i stanje u mlečnom govedarstvu pozvali smo akademika profesora dr Cvijana Mekića da nam pomogne u izradi projekta, odnosno, Studije za izgradnju mini-mlekare za proizvodnju kačkavalja valjevskog kraja. Dr Mekić rukovodi stručnim timom projektanata u kojem su i Stevo Marinković, inženjer prehrambene tehnologije i dugogodišnji glavni tehnolog u „Imleku“, profesor dr Ognjen Maćej i odgovorni projektant Saša Životić, inženjer tehnologogije.
Prvi deo ovog projekta , koji se sastoji iz tri faze, završen je krajem decembra, kad nam je i stigla Studija, koja će biti postavljena na sajtu Grada Valjeva. Studijom su obuhvaćene sve smernice za proizvodnju kačkavalja. Drugi korak u ovoj godini je da „Agrorazvoj“ opredeli sredstva u okviru 100 miliona dinara dobijenih iz gradskog budžeta za 2023. Svaki zainteresovani poljoprivrednik moći će da konkuriše za nabavku opreme i sve drugo potrebno da bi mogao da počne proizvodnju valjevskog kačkavalja i osnuje sopstvenu firmu.“- kaže direktor „Agrorazvoja“ Dragutin Kuzmanović.
Ukoliko neko domaćinstvo proizvede kačkavalj po recepturi iz Studije sledeći korak je da „Valjevski kačkavalj“ postane geografski zaštićen proizvod.
„Suština je da je Studijom obuhvaćeno sve bitno za proizvodnju, od zakonskih uslova i propisa do izgleda mini-mlekare, njenog opremanja i tehnologije. Naravno, „Agrorazvoj“ ne može da finasira celokupnu izgradnju i opremanje, jer takva mlekara košta . Još uvek je u izradi Plan i program za 2023., tako da za sada nije određena raspodela sredstava“,- pojašnjava Kuzmanović.
Na pitanje da li je vidljiv manjak stočnog fonda prepreka za ostvarenje projekta „Valjevski kačkavalj, Kuzmanović kaže:
„Nikada nije bio veći problem sa mlečnim govedarstvom i brojem krava u Srbiji. Ova grana poljoprivrede je u velikom padu, zbog varirajuće otkupne cene mleka. To je i razlog što želimo da podstaknemo poljoprivrednike izgradnjom mini-mlekara kapaciteta 5000 litara mleka nedeljno za domaćinstvo koje ima od deset do dvadeset krava. U valjevski selima retko koje domaćinstvo poseduje više od dvadesetak krava. U stvari, ovo je jedan vid borbe za poljoprivrednike koji bi, ukoliko počnu sopstvenu proizvodnju, postali nezavisni od otkupne cene mleka. Jednostavno rečeno, takav poljoprivrednik bio bi svoj gazda.“
U Studiji je precizno navedena receptura za proizvodnju valjevskog kačkavalja kao i razne kombinacije kravljeg mleka sa ovčijim i kozjim mlekom, radi raznolikosti ukusa. Standardizovan je i oblik budućeg kačkavalja. Preostaje samo da se poljoprivrednici, koji su ambiciozni, upuste u preduzetničke vode.
/redakcija/
