Svakog 4. februara u Kalendaru zdravlja SZO posebo se obeležava Svetski dan borbe protiv raka, ove godine pod parolom „Ujedinjeni u porukama, jedinstveni u pričama“. Svetska zdravstvena organizacija sa Međunarodnim udruženjem za borbu protiv raka svakog 4. februara obeležava Svetski dan borbe protiv raka. Ove godine započinje nova trogodišnja kampanja za period 2025–2027, koja stavlja osobe obolele od raka i njihove priče u centar pažnje. Zdravstveni centar Valjevo, obeležiće Svetski dan borbe protiv raka 2025. godine, obraćanjem dr Tijane Tomić Lukić načelnice Službe za produženu negu i lečenje i dr Jasmine Kovačević specijalsite radiologije, koje su iz svojih kliničkih specijalizacija na početku i na kraju kruga sa kojim se sreću pacijenti od dijagnostike do lečenja raka. Iznošenje podataka i saveta specijalista ima za cilj da bi se podigla svest o raku, faktorima rizika, preventivnim pregledima, kao i obezbeđivanje uslova da se zadovolje jedinstvene potrebe svakog obolelog pojedinca. Na teritoriji Valjeva i opština koje gravitiraju ka Zdravstvenom centru Valjevo, među ženskom populacijom na prvom mestu je oboljevanje od karcinoma dojke, a kod muškaraca gotovo podjednako prednjače karcinom pluća, a prati ga karcinom debelog creva.
Što se tiče dijagnostike i lečenja u Zdravstvenom centru Valjevo je zaokružen proces lečenja jer posle pregleda ima mogućnosti za ultrazvučni pregled, zatim mamografiju za žene, magnet i sve ostalo, a jednom mesečno se održava i konzilijum jer je referentna ustanova Institut za radiologiju i onkologiju Srbije. Na osnovu dugogodišnjeg kliničkog iskustva, dr Tomić Lukić uočava porast broja obolelih, a naročito u periodu posle korone, na žalost ne samo karcinoma dojke već i drugih lokalizacija i to kod oba pola. Ono što je lošije statistički jeste da se granica oboljevanja i pojave karcinoma pomera ka mlađoj populaciji oko 40, 45 godina života.
- Godišnje se u Srbiji registruje preko 4000 hiljade obolelih od karcinoma dojke i negde oko 1600 izgubi bitku. 85% žena se ipak javi u stadijumima u kojima ima potencijala za izlečenje i iznosi preko 90 procenata. Ostaje na žalost tih 15% gd ebolost bude proširena na druge organe sa metastazama ali svakako su prethodnih godina oprganizovane skrining mamografije gde je akcentovana pozivanjem grupacija žena u rizičnoj grupi. Mi u našoj bolnici zaista imamo i obučen kadar i što se tiče opreme za dijagnostiku i lečenje. Protokole za lečenje karcinoma kao bilo gde u svetu mogu dobiti i pacijenti u Srbiji i u našoj dnevnoj bolnici. Od obučenih lekara za dijagnostičke procedure iz radiologije i patologije, do hirurga koji rade operativni deo i na kraju nas onkologa do prikazivanja konzilijumu. Mi pratimo sve trendove u lečenju i dostupna je sva inovativna terapija. Apel na sve potencijalne pacijente i žene i muškarce je da s ena vreme javljalju na preglede i obavezno uzmu učešće u skrining programima – rekla je dr Tijana Tomić Lukić načelnik Službe za produženo lečenje i negu, dodajući da je čitav tim uvek tu da svim pacijentima pruži i psihološku podršku u momentu suočavanja sa dijagnozom.
- – Ukoliko se uspostavi dijagnoza zloćudne bolesti, put izlečenja nije jednostavan. Ali uz našu podršku, podršku porodice i okruženja lečenje može da prođe što jednostavnije ma koliko izazovno bilo. Bitno je da pacijenti ne dolaze sami već da porodica bude uz njih, a mi smo tu za sva pitanja kao psihološka podrška. Uočavamo da se donja granica oboljevanja spušta jer imamo i pacijentkinje sa 40 do 45 godina iako su karcinomi najbrojniji kod populacije iznad 65 godina života. Ne bavimos e isključivo lečenjem nego nam je akcenat na prevenciji i to putem preventivnih pregleda i skrining za žensku populaciju je aktuelan, a od ove godine pa naredne tri sprovodiće se i skrining programi za karcinom pluća i debelog creva – rekla je dr Tomić Lukić, podsećajući da je čitav mesec mart posvećen borbi protiv karcinoma.
Specijalista radiologije dr Jasmina Kovačević sa preko dve decenije rada, navodi zapažanje da ono što je važilo na početku njene kliničke karijere i ono sa čime se svakodnevno suočava u kliničkom radu nije isto te da ona uverenja koja su nekada važila više nisu aktuelna.
- U našoj sredini kod ženske populacije uobičajeno je da se javlja kod lekara tek kada napipa promenu, a često to ne budu male promene u grudima čim su palpabilne. Generalno mso skloni da ignorišemo dugo vremena da s enešto dešava verovatno iz straha sa čime ćemo se suočiti. U službi za radiološku dijagnostiku pošto znamo protokole onkologa i da žena ne gubi vreme odmah kod visoko suspektnih nalaza uradimo i dodatnu dijagnostiku osim osnovne ultrazvučne i mamografije. Kod nas u službi se rade i kor biopsije i magnet dojki. Nakon kompletne dijagnostike i na osnovu ph nalaza žena se prikazuje konzilijumu i u suštini u roku od mesec dana od uspostavljanja dijagnoze započinje se protokol lečenja. Od dijagnoze, hirurške intervencije, adekvatne terapije, sve se završava u Zdravstvenom centru Valjevo. Što se tiče skrininga uočavamo da je to jedina preventivna metoda osim samopregleda žena, ali da iz nekog razloga i pored pozivanja i zakazivanja neke žene jednostavno izbegavaju i ne dolaze na preventivne skrining preglede. Savetujem skrining i da žene bar jednom godišnje urade ultrazvučni pregled dojki, a mamografiju na svake dve godine. Iz razloga posebno što postoje podmukli tumori koji se teško otkrivaju bilo kojom metodom – zaključila je dr Jasmina Kovačević, pojasnivši da preko 80% slučajeva ph nalaz kod dojke bud etakav da se dobro leči ili prevodi u jedno hronično stanje i oboljenje, a živnotni vek bude normalan.
Analiza broja maligniteta za prvih šest meseci protekle godine pokazuje sledeće podatke po lokalizacijama i to su pacijenti koji su novootkriveni u ZC Valjevo:
Karcinomi usta i ždrela 5; Gastrointestinalni trakt broji 124; Larinks 10; Pluća 46; Karcinomi kože 162; Dojka 95; Ženski genitalni 60; Muški genitalni 47; Urinarni 44; Mozak 3; Štitna žlezna i Paraštitna 27; Meta promene kod 13 pacijenata; Hematopoeznih karcinoma je bilo 16 novotkrivenih za prvih 6 meseci 2024. Maligni melanom dijagnostikovan kod 9 pacijenata.UKUPNO 658 novotkrivenih po lokalizacijam u prvioh šest meseci 2024. godine.
Procenjuje se da sa dijagnozom malignih tumora koja je postavljena tokom proteklih pet godina u svetu živi 53,5 miliona ljudi. Tokom života, jedna od pet osoba će oboleti od raka u svetu, a jedan od devet muškaraca i jedna od dvanaest žena će umreti od nekog oblika maligne bolesti. Pristup lečenju usmeren na obolele osobe predstavlja temeljnu promenu u načinu na koji se organizuju i pružaju zdravstvene usluge i procedure lečenja raka, stavljajući fokus na jedinstvene potrebe pojedinca, njihovih porodica i zajednice u kojoj žive Uvažavanjem jedinstvenih potreba svakog pojedinca, sa saosećanjem i empatijom, dolazi se do najboljih ishoda po zdravlje, koji ne isključuje multisektorsku saradnju u cilju kako prevencije tako i lečenja ove bolesti.
Rak pluća, rak dojke i rak debelog creva su vodeće lokalizacije raka u obolevanju i u umiranju. Rak pluća je najčešće dijagnostikovani maligni tumor i čini 12,4% svih novih slučajeva raka i 18,7% svih smrtnih slučajeva od raka kod oba pola. Rak dojke kod žena je najčešće dijagnostikovan maligni tumor posle raka pluća i čini 11,6% svih novootkrivenih slučajeva raka u svetu. Slede ga rak debelog creva (9,6%), rak prostate (7,3%) i rak želuca koji čini 4,9% svih novih slučajeva od raka u svetu kod oba pola. Rak pluća je najčešći uzrok umiranja od malignih bolesti u svetu i slede ga rak debelog creva (9,3%), rak jetre (7,8%), rak dojke (6,9%) i rak želuca koji čini 6,8% svih smrtnih slučajeva od raka u svetu kod oba pola. Vodeće lokalizacije u obolevanju kod muškaraca su rak pluća, prostate i rak debelog creva, a u umiranju to su rak pluća, rak jetre i rak debelog creva. Kod žena vodeće lokalizacije u obolevanju i umiranju su rak dojke, rak pluća i rak debelog creva. Rak grlića materice i dalje predstavlja javnozdravstveni problem u 25 zemalja u svetu, od kojih je većina u subsaharskoj Africi. Prema procenama, rak glića materice je osmi najčešći maligni tumor u obolevanju (3,3%) i deveti uzrok umiranja od malignih tumora u svetu (3,6%).
Povećano opterećenje rakom je posledica nekoliko faktora, od kojih su najznačajniji ukupan porast stanovništva i produženo očekivano trajanje života, ali i promena učestalosti određenih faktora rizika raka povezanih sa socijalnim i ekonomskim razvojem koji utiču na funkcionisanje zdravstvenog sistema. Nejednakost u opterećenju rakom vidi se na primeru malignih tumora dojke. U razvijenim zemljama jednoj od dvanaest žena će tokom života biti dijagnostikovan rak dojke, a jedna od sedamdeset jedne će umreti od ove vrste raka. U nerazvijenim zemljama tek jednoj od dvadeset sedam će biti tokom života dijagnostikovan rak dojke, a čak jedna od četrdeset i osam će umreti od ove maligne lokalizacije. Kao posledica kasne dijagnostike u nerazvijenim zemljama žene imaju 50% manju šansu da im se rak dojke otkrije na vreme i znatno veći rizik da će umreti od ove lokalizacije za razliku od žena u razvijenim zemljama sveta, navodi se na sajtu IZJZS „Milan Jovanović Batut“.
