Srbija je među geolozima celog sveta poznata kao država koja je jedna od prvih na planeti imala „zakon o rudnicima“. Nastao je u vreme despota Stefana Lazarevića 1412. godine. Krajem njegove vladavine, Srbija je bila jedan od najvećih proizvođača srebra u Evropi. Rudarstvo u srednjovekovnoj Srbiji je delatnost koja je imala veliki ekonomski značaj, naročito u periodu od 13. do 15. veka. Na prostoru današnje Srbije većinom su se vadile rude olova, bakra i gvožđa ali i srebra i, u manjoj meri, zlata.
U Srbiji postoji veliki broj različitih ruda metala i nemetala i one se javljaju u značajnim količinama. Prema navodima stručnjaka, u Srbiji je najzastupljenija eksploatacija gvožđa, hroma, mangana, molibdena, kobalta, kadmijuma, bakra, antimona, olova i cinka.
Prema navodima stručnjaka Srbija leži na oko dva miliona tona olova i cinka, više od milion tona bakra, oko 20 tona zlata i čak četiri milijarde tona uglja, a najzastupljenija je eksploatacija gvožđa, hroma, mangana, molibdena, kobalta, kadmijuma, bakra, antimona, olova i cinka.
U ovom trenutku, litijum spada u najtraženije sirovine na svetu, a prema dostupnim informacijama, Srbija raspolaže sa 10 odsto svetskih količina litijuma i to je ogromno bogatstvo i veliki potencijal koji nije iskorišćen.
Litijum je visoko reaktivan alkalni metal koji nudi odličnu toplotnu i električnu provodljivost. Ova svojstva čine ga posebno korisnim za proizvodnju stakla, maziva visoke temperature, hemikalija, lekova i litijum-jonskih baterija za električne automobile i elektroniku široke potrošnje. Litijum i borati su neophodni za naš svakodnevni život i za budućnost sa niskom emisijom ugljen-dioksida. Borati su sastavni deo proizvodnje staklene vune, stakla, keramike, đubriva, deterdženata, sredstava za zaštitu drveta i velikog broja drugih proizvoda koje se svakodnevno koriste.
Tokom prethodne decenije, globalna zasićenost pametnim telefonima i svim drugim tehnološkim uređajima rezultirala je velikom potražnjom za litijum-jonskim baterijama. Uz globalnu tendenciju i neminovnost prelaska na obnovljive izvore energije, ta potražnja će se tek povećavati.
Litijum-jonske baterije za električne automobile smatraju se trenutno u svetu kao obećavajuća alternativa automobilima koje pokreću fosilna goriva sa velikim efektom staklene bašte, pa se u tom smislu i potražnja za litijumom u svetu povećava. Neke procene govore da će se emisija ugljenika iz automobila do 2050. godine smanjiti za 71% u poređenju sa 2013. godinom, usled popularizacije i upotrebe električnih automobila sa litijum-jonskom baterijom.
Druga važna mineralna sirovina koja je zastupljena u Srbiji su borati. Bor je hemijski element koji ima prilično visoku tačku topljenja, stabilan je u različitim uslovima i održava svoja mehanička svojstva u različitim okruženjima, što ga čini efikasnim kako u zatvorenom prostoru, tako i u atmosferskim uslovima. Najveću primenu borati imaju u građevinarstvu (fajberglas izolacija) i proizvodnji elektronskih uređaja (borosilikatno staklo i tekstilni fajberglas). Takođe, borati su neizostavni u industriji za proizvodnju keramike, đubriva, deterdženata, sredstava za zaštitu drveta, farmaceutskih proizvoda, baterija i velikog broja drugih proizvoda koji se svakodnevno koriste.
Geološka istraživanja su kompleksan proces i odnose se na niz aktivnosti koje obuhvataju primenu odgovarajućih metoda i tehničkih sredstava koji se izvodi sa ciljem da se upoznaju razvoj, sastav i građa zemljine kore, pronađu, ispitaju i geološko-ekonomski ocene mineralni i drugi geološki resursi, istraže i utvrde rezerve mineralnih sirovina i mogućnost njihove eksploatacije, utvrde i ocene geološke, inženjersko-geološke i hidrogeološke odlike terena koji se istražuje.
Istraživanja ruda na teritoriji Loznice, u milanovačkom kraju na teritoriji Pranjana kod Gornjeg Milanovca i Čačka kao i valjevskog i mioničkog kraja je naglo probudila ekološku svest upravo zbog straha da će im mogućnost otvaranja rudnika promeniti višedecenijsku naviku da sav otpad bacaju u reke i šume.
Do naglog buđenja ekološke svijesti u jadarskom kraju i delu Rađevine došlo je nakon 16 godina geoloških istraživanja britansko-australske kompanije Rio Tinto, koja su potvrdila pretpostavke o nalazištu retkih ruda litijuma i bora u okolini Loznice. Kanadska kompanija Euro Litijum Balkan je pre šest godina dobila istražna prava za geološka istraživanja lokaliteta u Valjevskom kraju dok se ekološka svest javila protekle godine.
Ovakva reakcija građana posledica je nedovoljne informisanosti ali i političkog oportunizma opozicije.
Uporno se iznose glasovi za i protiv istraživanja nalazišta a ponajmanje se pitaju oni koji se zaista razumeju u tehnologiju, geologiju, hemiju, ekonomiju i ekologiju. Da li je iznenadna briga za životnu sredinu podstaknuta nečijim interesima, ili su ljudi prosto izračunali da im je važnije da sve ostane kako jeste, nego da se ide u korak sa vremenom i iskoristiti ono što nam je priroda podarila.
I ekologija i geologija su nauke, a naše skromno znanje u tim oblastima ne daje nam za pravo da ravnopravno polemišemo sa stručnjacima iz tih oblasti i izvodimo zaključke kada nismo kompetentni, prepustimo stručnim ljudima da urađe sveobuhvatnu studiju koja će dati prave i validne podatke i ispitivati potencijalne uticaje na životnu sredinu.
Rudno bogatstvo kojim Srbija raspolaže može da promeni ekonomsku situaciju u zemlji na bolje, u smislu jačanja ekonomije, izvoza i zapošljavanja uz očuvanje i zaštitu životne sredine vodeći se činjenicom da je mudrost – sposobnost praviti valjane i zdrave izbore.
Potpresednica Vlade Zorana Mihailović je u jednom od svojih intervjua navela da bakar, zajedno sa litijumom, predstavlj jednu od kritičnih mineralnih sirovina koje će se koristiti u svim novim tehnologijama koje podrazumevaju dekarbonizaciju.
“Naša zemlja poseduje ogromne rezerve ovih strateški važnih metala što je značajno za pozicioniranje Srbije u svetu u budućnosti. To se posebno odnosi na litijum, gde je cilj da Srbija ne bude samo izvoznik sirovine, već da razvijemo čitav lanac proizvodnje, uključujući električne baterije i električne automobile”, rekla je Mihailović.
