Ozimi usevi u Kolubarskom okrugu su u dobrom stanju, rečeno je u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi u Valjevu (PSSS). Usevi ozimih strnih žita su sada u fazi mirovanja i za njihov dalji razvoj poželjni su odgovarajaći vremenski uslovi da plodonose i donesu dobar rod u 2024.godini, kaže za naš portal Snežana Stojković-Jevtić, savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo u PSSS.
“ Sneg koji je padao dva dana posle 7.januara bio je dovoljan da zaštiti useve od mrazeva, kojima su usevi bili izloženi u prethodnom periodu sa temperaturama do minus 10 stepeni.Visina snežnog pokrivača od 5 do 10 cm bila je dovoljna da zaštiti biljke od mraza. Sad imamo nagli priliv tople vazdušne mase (17 i 18.januara) uz najavu zahlađenja sa snegom od 19.januara. Bilo bi dobro da se opet formira snežni pokrivač, koji će u narednom periodu zaštiti useve od priliva hladnog vazduha i „ledenih “ dana, kada dnevna temperatura neće prelaziti nulti podeljak. Pozitivno je i što se topljenjem snega podiže vlažnost zemljišta, jer je to najbolji način akumulacije vlage, pa bi bilo dobro da bude više snežnih padavina. Usevima će biti potrebna vlaga i na proleće, kad počinju sledeće faze u razvoju biljaka.“-objašnjava Snežana Stojković-Jevtić.
Ona ističe da je na terenu primećena pojava glodara u novembru i početkom decembra prošle godine, kada je toplo vreme pogodovalo povećanju broja ovih štetočina na njivama.
“ Upozoravamo naše ratare da obiđu svoje parcele, evidentiraju broj aktivnih rupa i da reaguju, odnosno, da suzbijaju glodare. Našim poljoprivrednim proizvođačima to dodatno povećava troškove proizvodnje. Snežne padavine u prethodnom periodu su smanjile pojavu glodara, ali je upozoravajuće da toplo vreme podstiče biljne bolesti. Preporuka ratarima je da na vreme dođu po savete o blagovremenom prskanju, koje će sprečiti razvoj i širenje bolesti na useve. „
Još je rano govoriti o prihrani zemljišta azotnim đubrivim jer, po rečima Snežane Stojković-Jevtić, ova važna agrotehnička mera se primenjuje pred početak vegetacije, a to je kod nas kraj februara i prva polovina marta.
„Ratari mogu da donesu uzorke zemljišta, koji treba da budu u svežem stanju, u PSSS određujemo nedostajuću količinu azota za prihranu radi racionalizacije upotrebe mineralnih đubriva. Na taj način im pomažemo da uštede deo novca za kupovinu đubriva. Vrlo je važno i određivanje oblika azota. Ratari znaju da je naše zemljište kiselo i proivođačima se savetuje da izbegavaju „ureu“ za prihranu. Čak 70 procenata terena u našem kraju spadaju u kisele tipove zemljišta. Kiselost ometa proizvodnju, postoje biljke koje na takvom zemljištu ne uspevaju, neke žitarice kod nas delimično podnose kiselost, ali uz smanjen prinos i kvalitet zrna. Država je uočila taj problem, pa smo poljoprivrednicima besplatno delili krečni materijal zajedno sa JP „Agrorazvoj“ i uz podršku grada Valjeva.“
Kada su u pitanju površine zasejane pšenicom,u prošloj sezoni je posejano 17.500 hektara. Ove godine taj plan, po rečima Snežane Stojković- Jevtić, bio je 15.000 hektara, a procena PSSS je da ni to nije ispunjeno, jer vremenske prilike nisu bile povoljne za setvu, poput suvog zemljišta teškog za obradu i zakasnela berba kukuruza kao preduseva pšenici.
/redakcija/
