Epidemija virusa Korona uticala je na to da je potreba za prihvatilištem došla do izražaja u Kolubarskom okrugu, a kako je u toku izgradnja Gerontološkog centra u Valjevu, Centar za socijalni rad “Kolubara” Valjevo, predložio je upravo uslugu prihvatilišta, kao jednu od primarnih usluga.
Objekat Gerontološkog centra bruto površine 7.509, 89 metara kvadratnih, veći deo Gerontološkog centra je ukupne bruto povrišne 6.919,25 metara kvadratnih, koji će imati kapacitet oko 113 korisnika. Po Zakonu o socijalnoj zaštiti, usluge pruža Republika, što znači da se celokupna usluga finansira iz budžeta Republike, dok je deo koji pripada Gradu manji i bruto površine je 421,49 metara kvadratnih i taj deo je određen da bude u nadležnosti Grada. Spratnost objekta u okviru kompleksa je prizemlje, suteren i dva sprata, a deo koji se odnosi na Grad je suteren i prizemlje.
“Na ova dva nivoa koja smo dobili pružaćemo usluge za koje budemo smatrali da su najpotrebnije. Za sada je Centar za socijalni rad predložio da to budu dve usluge i to smo u dosadašnjem radu shvatili da su nam najviše potrebne usluge koje nemamo i borili smo se svih ovih godina sa prihvatilištem. To je inače jako skupa usluga i nema puno lokalnih samouprava koje imaju prihvatilište. Mi smo nekada davno imali prihvatnu stanicu, to je bilo u okviru Doma za decu koji je ugašen 2008.godine, tada je i prihvatna stanica ugašena, ali je ona bila za decu, mada su postojali minimalni standardi da prođe i neko drugo lice na noć, dan ili dva. Međutim, posle toga kada je to ugašeno, mi smo zaista bili u situaciji da koga god smo našli na ulici, ko god se zatekao na teritoriji grada Valjeva, čak i da nije naš korisnik, nismo mogli ništa da uradimo u smislu hitnosti zbrinjavanja, morali smo da molimo druge lokalne samouprave koje imaju tu uslugu da nam pomognu. Znači prihvatilište organizuje lokalna samouprava, to je usluga koja se finansira i koju pruža neko od izvršilaca iz lokalne samouprave. Svaka lokalana samouprava je lokalno organizovana, uglavnom pružaju usluge za svoje stanovnike, a ako imaju prostora prihvataju druge korisnike sa druge teritorije i u tom slučaju za našu lokalnu samoupravu je to veliki problem”, kaže Katarina Milićević, direktor Centra za socijalni rad “Kolubara” Valjevo.
Po rečima direktorke Centra za socijalni rad, na godišnjem nivou potreba za smeštajem je velika, u protekle tri godine između 29 i 41 korisnika, a kada se uzmu u obzir i ostale opštine Kolubarskog okruga, koje imaju veliko seosko područje, potreba je još veća, samim tim što u seoskim područjima ima dosta starih ljudi kojima je potrebna pomoć.
“Svi imaju problem sa privremenim smeštajem.Većini tih korisnika je prvo potreban smeštaj, dakle mi kada dođemo do nekog starog lica uglavnom treba odmah da ga smestimo, jer se nalazi u takvoj situaciji da uglavnom ne može sam, a nema neku rodbinu ili nekoga ko bi se starao o njemu onako kako bi tebalo da se neguje. U ovoj situaciji epidemije Korona virusa taj smeštaj je još više došao do izražaja, tako da smo mišljenja da imajući u vidu i naše potrebe i potrebe Kolubarskog okruga, da to bude negde za početak smeštajnih kapaciteta do 30 korisnika, pa ćemo onda videti kako će to dalje da se razvija. To je neka prva instanca sa kojom ćemo krenuti, a mislim da će i druge opštine biti jako zainteresovane za tu uslugu prihvatilišta. To je usluga koja se pruža sa lokalnog nivoa, a naravno ako budemo imali kapaciteta i smestili korisnike iz drugih opština, druge lokalne samouprave će plaćati svojim korisnicima, što će olakšati i Gradskoj upravi Valjeva finansiranje u tom smislu”, naglasila je direktorka Centra za socijalni rad.
Druga usluga koju je predložio Centar za socijalni rad je dnevni boravak za stara lica. Podsećanja radi, dnevni boravak za decu se nalazi na Iverku i pružaju se usluge smeštaja i dnevnog boravka za decu, međutim on je ograničen. Tu se smeštaju deca koja imaju određene vrste invaliditeta i ograničen je za uzrast do 42 godine.
“Ne grešim kada kažem da su to uzrasne kategorije dece, jer oni funkcionišu na tom nivou. Njima je i posle 42. godine ograničen rad u tom dnevnom boravku za decu, jer im treba ponovo neki vid zaštite, sa tim licima treba dalje raditi kroz neke vidove radionice, ne treba da se zaborave naravno. Tako da smo razmišljali šta posle i shvatili smo da nemamo boravak za odrasla i stara lica. To je kao obdanište za odrasle, tu bi bile hronično obolele stare osobe, osobe kojima ne treba trajni smeštaj već socijalna inkluzija, interakcija sa drugim osobam, angažovanje kroz neke radionice, posebne neke zanatske aktivnosti, oni bi se tu adaptirali u zavisnosti ko kakva interesovanja ima. Tu bi naravno bile i osobe sa invaliditetom, osobe u početnom stepenu demencije, gde pružamo tu i veliku podršku porodicama koje se bore sa bolešću za nekog drugog člana porodice. Moramo misliti na sve kategorije stanovništva. Taj dnevni boravak bi za početak imao 20 korisnika, pa bi onda videli kako ide i na koji način ćemo razvijati uslugu”, rekla je Katarina Milićević.
Dnevni boravak bi podrazumevao potrebu za stručnim osobljem po standardima, stručnim radnicima socijalne zaštite sa licencom, pedagoga, psihologa, radnog terapeuta, medicinsku sestru, animatora, dakle sve osobe koje imaju licencu o socijalnoj zaštiti i određena znanja i iskustva sa takvom kategorijom stanovništva.
B.J.
