Позоришна представа „Прах“

ЦЕНТАР ЗА КУЛТУРУ ВАЉЕВО

ПОЧИЊЕ НОВА ПОЗОРИШНА СЕЗОНА

ЂЕРЂ ШПИРО

ПРАХ

РЕЖИЈА, АДАПТАЦИЈА ТЕКСТА И ИЗБОР МУЗИКЕ: 

ВЕЉКО МИЋУНОВИЋ

ИГРАЈУ:

НАТАША НИНКОВИЋ

ЗОРАН ЦВИЈАНОВИЋ

Карте у продаји од понедељка 3. октобра

Радно време благајне:

од 10ч-11ч и 17ч- 20ч

радним данима и суботом

Контакт телефон благајне и резервације:

014/ 221 336

ПОНЕДЕЉАК, 10. ОКТОБАР У 20 ЧАСОВА

Велика сцена Центра за културу

ЂЕРЂ ШПИРО

Један је од најпознатијих мађарских савремених писаца. Пише романе, приповетке, драме, песме, есеје, бави се историјом и теоријом књижевности. Дипломирао је мађарску и словенску књижевност на Универзитет Eotvos Lorand, а потом и журнализам и социологију.

Радња његових романа, често је просторно и временски измештена, али се снажне паралеле са данашњим временом неминовно намећу.

Његове драме освојиле су бројне награде.

Ђерђ Шпиро је професор на Академији за драмску и филмску уметност. Члан је Шећењи – Академије за књижевност и уметност.

 

ВЕЉКО МИЋУНОВИЋ

Дипломирао је позоришну режију на Факултету драмских уметности у Београду у класи професора Егона Савина. Као асистент редитеља сарађивао је са Јиржијем Менцлом и Паолом Мађелијем.

Режирао је представе: У лову на бубашвабе (ЈДП), Отело (Град театар Будва / Зетски дом / фестивал МЕСС), Ревизор, Урнебесна трагедија (Црногорско народно позориште, Подгорица), Живот је пред тобом, Смрт трговачког путника, Анђели чувари (БДП), Неспиразум (Народно позориште Београд) иГардеробер (Словенско народно гледалишче, Марибор).

Представе које је режирао гостовале су и награђиване на више од двадесет фестивала код нас и у иностранству.

 

РЕЧ РЕДИТЕЉА

Он једног поподнева дође кући раније с посла, а она тек долази с пијаце да спреми кромпир за ручак. Ништа од ручка, остаће гладни. Нешто страшно важно се догодило и то мора да јој саопшти. Али како да јој саопшти шта је срећа? Је ли срећа сигурност? Је ли новац срећа? Је ли срећа благостање? Како да је завредимо, како да објаснимо да смо је заслужили? Је ли срећа нешто чему само можемо да тежимо? Откуд та људска вера у лутријску срећку? Питање је, заправо, има ли краја друштвеној транзицији или ће се људи делити на оне који се кладе на срећу и оне који су срећни профитери. Постаје ли нам смешно свако моралисање на тему новца? Ко још верује да сиромашни могу бити срећни?

 

Видео линкови:

 

https://www.youtube.com/watch?v=MhaGf2QraJY

https://www.youtube.com/watch?v=v7wJ7MXnyPk

https://www.youtube.com/watch?v=AbTfoHE09g4

www.valjevo.rs