Četvorogodišnji ovan Maraš je, na ovogodišnjem Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu, doneo titulu apsolutnog šampiona svom vlasniku Aleksandru Stanareviću, uzgajivaču rase ovaca sjeničke pramenke iz Valjevske Kamenice. Kad je ovan izveden u sajamski manjež, priča se, svi su bili zadivljeni njegovom, stručno rečeno, kondicijom. To znači da je bio savršeno pripremljen za takmičenje u jakoj konkurenciji ovnova kapitalaca različitih rasa. Krupan i atletski građen, težak 148 kilograma, besprekorno čist, bistrog pogleda i sređenih papaka- što rekao naš narod, ima ga i na oko i na vagu. Dobra vest za ljubitelje i zaštitnike životinja, kao i za vegetarijance, je da će ovan Maraš mirno okončati svoj životni vek u domaćinstvu Stanarevića, mažen i pažen od ukućana.
Aleksandar Stanarević je, na nedavno održanoj Ovčarskoj izložbi u Pričeviću, na poziv organizatora JP „Agrorazvoj- valjevske doline“, učestvovao u revijalnom delu izložbe sa šampionskom kolekcijom sjeničke pramenke, ovenčane mnogim nagradama na Poljoprivrednom sajmu u Novom sadu. Bila je to prilika da posetioci, kao i ovčari iz ovog kraja, izbliza vide kako izgledaju državni šampioni.
Aleksandar Stanarević je mlad čovek, koji se iz grada preselio u selo, na dedovinu u Valjevskoj Kamenici, gde se u prethodnih petnaest godina potpuno posvetio poljoprivredi. Na svom imanju gaji stoku, uz to se bavi ratarstvom i voćarstvom, ali su mnogobrojna priznanja stigla tek s posvećenim i stručnim uzgojem ovaca.
“ Ovčarstvom se intezivno bavim već deceniju i po, dugogodišnji rad je rezultirao i najvećim nagradama na Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu. Ovan Maraš je perfektan primerak svoje rase, koji je dao odlično potomstvo i sada živi u okruženju svojih mnogobrojnih ćerki i sinova. On je ovan za priplod i trudiću se da njegov potencijal maksimalno iskoristim, sve dok ne dođe do ukrvljavanja stada,odnosno, do parenja u srodstvu. Neka grla su u priplodu i po deset godina, i uz odgovarajuću ishranu, mogu dugo da žive. U svom domaćinstvu imam nekoliko ovaca sa kojima sam počeo uzgoj, to su grla koja više nisu reprezentativna, jer je vreme učinilo svoje, ali u mojoj odgajivačnici imaju posebnu ulogu. Svima pokazujem ta prva grla sa kojima sam počeo uzgoj pre petnaest godina.“- kaže za naš portal Aleksandar Stanarević.
Na ovčarskoj farmi Stanarevića je oko 120 odraslih jedinki, sa ovnovima i podmlatkom je to oko 250 ovaca rase sjeničke pramenke.
“ To su ovce koje osam meseci u godini provode na paši. Silom prilika ih uveče zatvaramo u objekte, zbog loših iskustava sa psima lutalicama i šumskim zverima. Kako svane, izvodimo ih na pašu, što znači da samo prenoće i toru, a šest do osam meseci su na ispaši. Rasa sjeničke pramenke se savršeno prilagodila ovdašnjem podneblju i ishrani. Slobodno mogu da kažem da valjevski ovčari mogu da pariraju uzgajivačima sa Sjenice i Peštera,odakle je ova rasa poreklom. Nimalo ne zaostajemo za kolegama Sjenčinama i Peštercima. Mnogi uzgajivači su probali da gaje i druge rase ovaca, il d frans, virtemberg i romanovsku, ali valjevski brdsko-planinski kraj najviše odgovara sjeničkoj ovci. Često kažem da naše ovce na livadama punim lekovitog bilja, uz kvalitetnu ishranu redovno „piju čaj“.“- pojašnjava Stanarević.
Kada je u pitanju pomoć kolegama ovčarima Stanarević svima izlazi u susret, bilo da ih savetuje o ishrani, čišćenju od parazita, šišanju ili korekciji papaka, jer mu 15 godina iskustva donelo i ugled jednog od najstarijih uzgajivača u Valjevskom kraju.
Na pitanje, da li jede jagnjetinu, Stanarević blago odmahuje glavom i pomalo se vajka.
“ Teško je to i škakljivo pitanje. Poseban je osećaj i doživljaj kad uzmete u ruke tek ojagnjeno jagnje od tri kilograma …ali, bože moj, šta je -tu je!“
Valjevski kraj je poznat po malini (crvenom zlatu), kupini (crnom zlatu), šljivi (plavom zlatu) , a u prethodne dve decenije i po ovčarstvu-belom blagu. Pokazalo se na Ovčarskoj izložbi u Pričeviću da Valjevo sa okolinom ima šta da pokaže i ponudi, jer je sve više mlađih uzgajivača koji sarađuju sa stručnjacima za stočarstvo iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe (PSSS ) u Valjevu, kako bi ostvarili što bolje rezultate uzgoja. Na teritoriji Kolubarskog regiona, prema podacima PSSS, ima od 27 do 30 hiljada umatičenih grla, i sa prirodnim i ljudskim kapacitetima, taj broj može da bude trostruko veći, i tako stvori uslove za osnivanje Reproduktivnog centra sjeničke pramenke u Valjevu.
/redakcija/
