O odlasku velikog pevača govore Matija Bećković, Vojkan Borisavljavić, Đorđe Marjanović, Bane Obradović…
MATIJA BEĆKOVIĆ: ŠKOLSKI DRUGARI IZ VALjEVA
Miki se prvi proslavio. Bio je najbolji drug mog najboljeg školskog druga Branislava Krce Rakića, koji je postao poznati šahovski novinar. Obojica su igrali šah. Skoro smo se sreli nas trojica, Miki je dobro izgledao. Dogovarali smo se da se ponovo vidimo, nadam se da nije mislio na onom svetu. Zvali smo ga Miki Varteks, jer mu je otac radio u istoimenoj radnji. Bio je odličan đak. Krca je bio autor mnogih tekstova njegovih pesama. Žao mi je Mikija.
VOJKAN BORISAVLjEVIĆ: POSLEDNjI KONCERT U SMEDEREVU
MNOGO smo zajedno radili. Prvi put je to bilo sa numerom „Pesnikova gitara“, koju sam za njega komponovao 1972. za „Beogradsko proleće“, na tekst Filipa Belog. Miki je tada bio na turneji po Sovjetskom Savezu. Sećam se da sam ga zvao telefonom i diktirao mu tekst pesme. Razumeo ga je dobro, jer je bio u sličnoj situaciji, u emotivnom rastanku. Ta pesma je ostala jedna od njegovih najvećih hitova. Bio je divan saradnik i profesionalac. Bio je i veoma aktivan u Udruženju džez muzičara Srbije, na čijem je čelu bio izvesno vreme. Zalagao se za prava interpretatora, mnogima je obezbedio zdravstveno osiguranje.
Mislim da je njegov poslednji javni nastup bio sa mnom, 24. juna prošle godine u Smederevu, gde smo obnovili „Pesmu leta“. Na kraju festivala otpevao je „Pijem“, uz ovacije publike na smederevskoj tvrđavi.
ĐORĐE MARJANOVIĆ: UŽIVAO SAM U SVAKOJ NjEGOVOJ PESMI
POVODOM jubileja 50 godina rada, koji je Miki Jevremović obeležio 2012. koncertom u Domu sindikata Beograda, najdražu čestitku dobio je od legendarnog Đorđa Marjanovića.
– Naše karijere bile su povezane neraskidivim nitima muzike, koja je bila i ostala naš život – napisao je Đorđe. – Divio sam se i uživao u svakoj Mikijevoj pesmi. Možda to čudno zvuči, jer smo bili veliki rivali na sceni. Taj rivalitet stvorili su, u stvari, „Đokisti“ i „Mikisti“, koji su bili nepomirljivi u svojoj ljubavi prema nama.
I dok smo Miki i ja drugovali, oni su „ratovali“, sve do naše zajedničke pobede na festivalu „Beogradsko proleće“, kada smo u alternaciji pevali divnu pesmu Žarka Petrovića „Dve crvene ruže“. Uz zahvalnost što za prijatelja imam tako divnog čoveka i umetnika, želim da njegove pesme ostanu upisane za sva vremena.
BANE OBRADOVIĆ, MENADžER: OSTAVIO NEIZBRISIV TRAG
ISKRENO mi je žao, moje saučešće porodici Mikija Jevremovića. Veliki umetnik nije izdržao, ali pamtićemo ga kao što i zaslužuju legende. Drago mi je što sam bio deo njegovih uspeha, jer sam organizovao koncerte povodom njegovih jubileja, 25 i 35 godina uspešne karijere. Naša muzička scena izgubila je veliko ime i profesionalca u svom poslu, a ja dugogodišnjeg saradnika i prijatelja.
Njegova smrt je nenadoknadiv gubitak za porodicu, prijatelje, kolege, ali i za srpsku muziku u kojoj je ostavio neizbrisiv trag. Svima će nam nedostajati. Siguran sam da su mu muzika i poseban muzički izraz obezbedili večnu slavu i sećanje.
