Sinoć je u prostorijama Gradskog odbora Socijalističke partije Srbije u Valjevu održana tribina na temu „Istina o Kosovu i Metohiji“, na kojoj su govorili Nikola Šainović i Zoran Anđelković. Obojica govornika ispričali su redosled događaja koji su prethodili sadašnjoj situaciji na Kosovu, uz isticanje da su, kao ljudi, političari i funkcioneri koji su lično prošli kroz ceo taj period, dužni da objasne sadašnjim generacijama kontinuitet tih zbivanja na Kosovu. Kako se moglo čuti na tribini, sadašnja situacija na Kosovu se ne može smatrati najgorom. Reč je o dugom istorijskom procesu koji nije lako rešiv ali je, prema mišeljenju i Šainovića i Anđelkovića, jako važno što bez Srbije rešenja problema pitanja Kosova nema.
„Sadašnja situacija jeste mnogo ozbiljna, ali se nikako ne može smatrati najgorom. Zato što su se prethodno desile i složenije i gore stvari. Ovaj višedecenijski proces nije u ćorsokaku, kako to mnogi vole da govore. Negativan proces je zaustavljen i to je mnogo velika razlika. Mi smo 1999. imali prvi, pa 2004. godine i drugi progon Srba sa Kosova, potom je 2008. Kosovo progasilo nezavisnost, pa smo 2009. imali Međunarodni sud u Hagu. To je ogroman negativan trend koji je Srbija uspela da zaustavi i uspela je da vrati sebe u taj proces. To nas hrabri, jer ako smo mogli taj negativan trend da zaustavimo, sada nam treba još više enrgije da ga pretvorimo u pozitvino. I ja sam sa te strane optimista“, naglasio je Nikola Šainović, nekadašnji potpredsednik Vlade Savezne Republike Jugoslavije zadužen sa međunarodne odnose i učesnik različitih mirovnih pregovora, posebno onih vezanih za Kosovo do 2000. godine.
Prema Šainovićevim rečima, Srbija je uspela sebe da postavi u poziciju da sada bez nje nema konačnog rešenja za Kosovo. „Da je bilo samo do velikih vojnih sila, da nije ni do Srbije, to pitanje Kosova bilo bi rešeno za manje od 20 godina. Ključno je da moramo da verujemo sebi da ćemo ubeđeni u sopstvena ubeđenja tražiti u ovom istorijskom momentu najbolje moguće rešenje za Kosovo. Ne treba da odstupimo od svojih vitalnih interesa i da se branimo parolama nego realnošću. Treba da budemo tvrdi. Potrebno da o tome razgovaramo ozbiljno, ne navijački i jeftino. Ako je problem od Kosovskog boja do danas, ne možemo da izgubimo strpljenje od srede do petka“, istakao je Šainović, koji je kao cavezni poslanik dobrovoljno otišao u Hag i pred Tribunalom odgovarao na optužbe u vezi sa Kosovom. Šainović je bio osuđen na 18 godina zatvora, a nakon izdržanih 2/3 kazne pušten je na slobodu 2015. godine. Od tada je ponovo član Glavnog odbora SPS-a, a od 2017. i član Predsedništva GO Socijalističke partije Srbije.
Da je važno objasniti u kojoj je situaciji Srbija poslednjih 50 godina na Kosovu, a ne samo u kakvoj je poziciji danas, ili u kojoj je bila 1998. i 1999. godine, podsetio je na tribini i Zoran Anđelković. On je takođe naglasio da on i Šainović, kao ljudi koji su se nekada profesionalno bavili politikom, učestvovali u svi događanjima na Kosovu pre 20 godina i koji su proveli značajno vreme rizikujući tamo svoje živote, imaju odgovornost i obavezu prema svom narodu da pošteno kažu šta misle da je u ovom trenutku korisno za Srbiju. Anđelković je istakao da u Srbiji moramo da budemo jedinstveni u tome da se Kosovo rešava dogovorom i kompromisom, a ne zamrznutim konfliktom. Interes Srbije i građana Srbije, pre svega srpskog naroda i srpske crkve na Kosovu, prema njegovom mišljenju, treba da bude pronalazak kompromisnog rešenja koje će trajno obezbediti mir na prostoru Balkana i trajni mir između Srba i Albanaca.
„Mi na dogovoru moramo da insistiramo i da učinimo sve što nije ispod nacionalnog dostojanstva. Moramo da tražimo kompromisno rešenje koje će značiti da i Albanci i Srbi dobiju nešto. Da niko ne bude gubitnik. Ne možemo da promenimo stav Amerike i drugih velikih sila koje su priznale nezavisnost Kosova i koje su nas bombardovale, ali možemo da ga ublažimo. Mi sa njima, ali i uz pomoć Rusije i Kine, koje su takođe velike sile, moramo da budemo deo pregovaračkog procesa koji nikada nije lak. U slučaju da ne nastavimo da pregovaramo život će se nastaviti na Kosovu, ta teritorija će sve više postajati država, a mi ćemo onda da govorimo da su nam je ukrali. Između toga da su nam je ukrali, oduzeli ili oteli, i toga da dobijemo nešto, ja sam pre da dobijemo nešto. A, to se jedino može dobiti razgovorima i dogovorom“, stav je Zorana Anđelkovića, funkcionera SPS-a, koji je krajem devedesetih godina bio prvi čovek Privremenog izvršnog veća za Kosovo i Metohiju.
Pored toga što Srbija mora da insistira na pregovorima, Anđelković je rekao da je za našu zemlju presudno da insistira i na prethodno potpisanim sporazumima, a tu je reč o Zajednici srpskih opština i ukidanju taksi. „Srbija to treba da zahteva ne samo od Prištine, već i od Brisela, Berlina i Pariza. Naravno, važno je da se posle toga razgovara o sledećim potezima koje život znače, a to su sloboda kretanja, slobodan protok robe, bezbednost, položaj srpskog naroda i srpske crkve, pozicija Beograda na teritoriji Kosova i Metohije“, istakao je Anđelković.
Neizostavna tema na tribini posvećenoj Kosovu i Metohiji bilo je pitanje granica Srbije i Kosova.
„Mi kažemo da je granica na Prokletijama, a oni da je na Merdarama. Mora Srbija da se saglasi ili te granice nisu legitimne. Koliko god Amerika govorila da su legitimne, one to nisu. Jer ako jesu, zašto onda taj problem do sada nisu završli i što uopšte vrše pritisak na Srbiju ako može bez nas. Pa, zato što bez nas ne može“, kazao je Nikola Šainović.
Za Zorana Anđelkovića, granica Srbije biće dotle „dokle može da se izbori sa svojom unutrašnjom snagom i sa onim koliko je jaka na međunarodnoj sceni“.
Predsednik GrO SPS Valjevo i potpredsednik Narodne skupštine Đorđe Milićević izneo je svoje sagledavanje situacije u kojoj se Srbija nalazi po pitanju Kosova i Metohije. Milićević je istakao da pitanje Kosova nije dnevno-politička tema na kojoj bi se ubirali politički poeni, već pitanje budućnosti Srbije i građana Srbije. Prema njegovim rečima, istina mora biti osnov za iznalaženje budućeg kompromisnog rešenja po pitanju Kosova i Metohije.
„Ma koliko bio težak i ma koliko nam se emotivno ne sviđao, mi tim putem moramo da nastavimo. Pritom, treba da budemo svesni sopstvene pozicije u kojoj se po pitanju Kosova trenutno nalazimo, da otvoreno kažemo da Kosovo danas nije naše onako kako bismo želeli da bude ali, sa druge strane, nije Kosovo ni izgubljeno onako kako bi to drugi želeli da bude. A, koliko ćemo od svega toga dobiti na kraju ovog procesa, koji će prema mom mišljenju trajati jako dugo, zavisi od nas samih. Zavisi od toga koliko smo svesni da nekada prihvatimo i sopstvene greške, bez obzira kada su te greške napravljene, pre ili posle 2000. godine“, kazao je Milićević.
On je naglasio da bez sumnje Srbija jeste faktor bez kojeg nema rešenja problema Kosova, kao i da je konačno u situaciji da bar nešto traži.
„Da bi Srbija došla u tu situaciju moralo je da prođe dugo vremena i da bude uloženo mnogo rada, truda, energije i posvećenosti. Isto tako, da bismo došli do nekih benefita moramo da budemo realni, otvoreni i iskreni prema sebi i sopstvenim očekivanjima“, istakao je Đorđe Milićević.
