Od 1. januara sledeće godine do 31. decembra 2023. u javnom sektoru biće omogućena nova zapošljavanja, na neodređeno i određeno vreme, bez posebnih dozvola i saglasnosti Vlade Srbije, i to će biti punih šest godina nakon što je udomljavanje u javnom sektoru i zabranjeno.
Ako u parlamentu bude usvojen zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, državna preduzeća i ustanove moći će da prime za stalno nove zaposlene, bez odobrenja Vlade, ali broj primljenih radnika neće moći da bude veći od 70 odsto broja onih kojima je u tom preduzeću ili ustanovi prestao radni odnos u prethodnoj kalendarskoj godini.
Za prekoračenje tog limita moraće da se dobije odobrenje posebnog tela Vlade Srbije, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva.
Zapošljavanje će biti moguće ako korisnik javnih sredstava ima obezbeđena sredstva za plate, odnosno zarade, sa pripadajućim porezom i doprinosima za novozaposlene, i moraće da bude usklađeno sa procedurama predviđenim posebnim propisima.
Nova pravila o zapošljavanju u javnom sektoru trebalo bi da važe tri godine.
„Problem u Srbiji je što mi već duže od decenije nemamo centralni registar zaposlenih u javnoj upravi. Imamo nepouzdane informacije i ne znamo tačnu strukturu tih oko pola miliona ljudi koji rade u državnoj upravi. U takvim uslovima ne možete da pravite adekvatnu politiku zapošljavanja, kao ni politiku platnih razreda, koji zato toliko i kasne sa primenom, a verovatno na kraju neće ni biti usvojeni“, kaže za „Blic Biznis“ Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta.
On podseća da je zabrana zapošljavanja bila posebno problematična u zdravstvu, što je zbog krize sa pandemijom ukinuto silom prilika, i ocenjuje da u ovakvoj situaciji ostaje izbor između dva zla – „stihijskog nezapošljavanja ili stihijskog prijema ljudi, ali sistemski ništa ne možete da radite“.
„EU je dala 10 miliona evra Svetskoj banci da uradi studije u kojim sektorima mi imamo viškove, a u nekim manjkove. Zato je negde trebalo otpuštati, a negde zapošljavati. Mi te studije koje su urađene pre 3-4 godine, na žalost, nikada nismo videli“, zaključuje naš sagovornik.
Na određeno vreme samo 10 odsto zaposlenih
U predlogu zakona se navodi da od 1. januara ukupan broj zaposlenih na određeno vreme (izuzev pripravnika) angažovanih na osnovu ugovora o delu, privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge ili agencije za privremeno zapošljavanje kod korisnika javnih sredstava, ne može da bude veći od 10 odsto ukupnog broja zaposlenih koji su primljeni na neodređeno vreme. Izuzetak će važiti samo ako postoji saglasnost Vlade Srbije.
U ograničenje se ne ubrajaju zaposleni koji su na zameni, ili koji su radno angažovani posredstvom Nacionalne službe za zapošljavanje, putem javnih radova, u cilju dodatnog obrazovanja ili obuke. Takođe, izuzetak su i zaposleni na realizaciji projekata koji se finansiraju sredstvima Evropske unije ili donacijama.
Ko ne mora da brine
Ova ograničenja se ne odnose na sudije, javne tužioce i zamenike javnih tužilaca, nastavno osoblje visokoškolskih ustanova, kao i na direktore javnih preduzeća.
O zapošljavanju novih radnika iznad ograničenja od 70 odsto u službama Narodne skupštine ili institucija poput Zaštitnika građana, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Državne revizorske institucije, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i ostalih, odučivaće odbor Narodne skupštine nadležan za administrativno-budžetska pitanja.
Zabrana zapošljavanja važi još mesec dana
U javnim preduzećima i društvima kapitala koja obavljaju delatnost od opšteg interesa, a koje je osnovala država, krajem prošle godine radilo je 69.565 ljudi, što je skoro 10.000 manje nego krajem 2014. godine. Zakon koji je određivao maksimalan broj zaposlenih i koji je bio usvojen krajem 2013. otišao je pre godinu dana u istoriju, ali je država odlučila da nastavi sa zapošljavanjem po starom pravilu.
Zato je zapošljavanje nastavila da odobrava Vladina komisija, a usvojen je i Zakon o budžetskom sistemu koji je produžio zabranu zapošljavanja u javnom sektoru do kraja 2020. godine.
Fiskalni savet upozoravao na posledice
Iako je krajem prošle godine najavljivano da će posle pet godina biti ukinut zakon o maksimalnom određivanju broja zaposlenih, u državnoj službi se i u 2020. zapošljavalo po starom, ako to odobri Vladina komisija za davanje saglasnosti.
Prema računici Fiskalnog saveta, razlog je bio to što planirano previsoko povećanje plata (u proseku 9,6 odsto) nije ostavljalo prostor za novo zapošljavanje u državnom sektoru. Odnosno, sav novac za plate trebalo je da bude potrošen za veće zarade već zaposlenih.
Fiskalni savet je više puta upozoravao Vladu Srbije da je zabrana zapošljavanja i neplansko smanjivanje broja zaposlenih ostavilo ozbiljne negativne posledice na rad i kvalitet usluge javnog sektora. Broj stalno zaposlenih se smanjivao, a deo odlazećih radnika se nadomešćivao posrednim angažovanjem na određeno.
Zato je veliki broj budžetskih korisnika funkcionisao s manjkom kadra u odnosu na zakonom dozvoljene limite i državnim organima je postajalo sve teže da obavljaju svoje redovne nadležnosti, navodio je Fiskalni savet.
Izvor: blic/alo.rs
