JP „Agrorazvoj“ obezbedilo oko 300 sadnica belog i crnog bora, koje su posađene u Parku „Pećina“ na prostoru između Portoroške ulice i postrojenja „Vodovoda“. U sadnji učestvovalo pedesetoro dece iz Biciklističkog kluba „Sputnjik Met“ i Udruženja „Zagrljaj“ zajedno sa roditeljima i prijateljima. Akciju sadnje su predvodili direktor Goran Marjanović i stručni saradnici u „Agrorazvoju“.
Teren za nove sadnice je pripremljen u septembru, kaže za naš portal Đorđe Čolić, stručni saradnik za šumarstvo, uz podatak da je uklanjanjem korova, otpalog granja i trulih stabala u gornjem delu Pećine proširena korisna površina parka za oko pet hektara. O odluci da na prostoru oko Fabrike za preradu vode bude posađen beli i crni bor, Smiljana Simeunović, saradnik za hortikulturu kaže: “ Naš cilj je da Pećinu obogatimo hortikulturnim vrstama. Proletos smo sadili žbunaste, lisno-dekorativne i cvetno-dekorativne vrste, da bi se postigla spratovnost i razbila monotonija visokih lišćara i četinara. U jesenjoj sadnji smo se opredelili za dvogodišnje i trogodišnje sadnice belog i crnog bora, visine od 50 do 70 centimetara, jer lakše prihvataju zemljište i brže se razvijaju.“
Veliki doprinos akciji sadnje dala su deca BK „Sputnjik Met“ i Udruženja za decu sa smetnjama u razvoju „Zagrljaj“. Dvanestogodišnji Marko ĆesarevićL, član „Sputnjika“ od 2019. godine, dojurio je na bicikli da, kako kaže, zasadi novo drveće koje će pomoći da vazduh u gradu bude čistiji. Za Lazara Jovanovića, štićenika Udruženja „Zagrljaj“ i učenika drugog razreda Poljoprivredne škole smera hortikulture, ovo je još jedna akcija za više kiseonika i lepo druženje s vršnjacima u prirodi na čistom vazduhu. Lep prizor pružile su i porodice sa decom, koje su se latile ašova i lopate. Jedan od roditelja ističe da ličnim primerom želi da svojoj deci ukaže na nemerljiv značaj svakog zasađenog drveta.
Po rečima Đorđa Čolića, akcija sadnje sa decom je svojevrsna poruka lokalnoj zajednici, a to je da je svako stablo važno u zaštiti i očuvanju prirode.
„Ovo je pravi put koji u „Agrorazvoju “ i u gradu Valjevu sledimo. Danas sadimo oko 300 sadnica belog i crnog bora a uskoro nam stiže i oko 100 sadnica lišćara, lipe, likvidambara i albicije. Inače albicija, poznata i kao kineska mimoza, je retko zastupljena u parkovima, tako da je Pećina možda prvi park u Srbiji sa ovom vrstom. Pokazalo se da su albicije zasađene oko „Zdravljaka“ odlično prihvatile zemljišne uslove, dobro podnose visoke temperature a lepe su i listom i cvetom.“- objašnjava Čolić.
Upitan da prokomentariše navode u delu javnosti o uništavanju Pećine nekotrolisanom sečom stabala, Čolić ističe da do 2021 godine nisu postojala dokumenta sa planom sadnje, nege i seče bolesnih stabala na Pećini.
„Planski dokumenti sada postoje jer su se „Agrorazvoj“ i Grad Valjevo postarali oko izrade Sanacionog plana i Elaborata o zdravstvenom stanju stabala. U međuvremenu je došlo do sazrevanja svesti da postoje bolesna stabla, koja moraju da se uklone, zato što su su izvor zaraze i širenja insekata. Ne postoji nekontrolisana seča, već planska dokumenta i Elaborat o zdravstvenom stanju svakog stabla ponaosob. Sve se radi prema odobrenju nadležnog ministarstva i u skladu sa Zakonom o šumama. Ono što mogu da najavim je izrada Sanacionog plana za šume na teritoriji Valjeva i u vlasništvu grada, kojima upravlja „Agrorazvoj“, i u fokusu će biti Divčibare, posebno ugrožen šumski deo oko ski-staze na Crnom Vrhu.“
Za sadnice belog i crnog bora „Agrorazvoj“ je izdvojio 215 hiljada dinara a poverenje je ukazano kvalitetnom sadnom materijalu Rasadnika četinara „Saša“ iz Bogatića.
/redakcija/
