Javna rasprava o aerozagađenju

U velikoj Sali Skupštine grada održana je Javna rasprava o aerozagađenju . U uvodnom delu govorili su zamenik gradonačelnika dr Zoran Živković, moderator javne rasprave, načelnik Odeljenja za kontrolu kvaliteta vazduha u Agenciji za zaštitu životne sredine Milenko Jovanović, načelnica Sanitarne inspekcije Kolubarskog okruga dr Branka Miholjčić, direktor JKP Toplana Valjevo Zoran Stepanović i član Gradskog veća Žarko Kovač.
O meritornim podacima i kretanju broja obolelih u Valjevu počev od 2014.godine, govorio je zamenik gradonačelnika dr Zoran Živković.
„Prema meritornim podacima iz 2014. godine, kada je srednja vrednost PM10 čestica u valjevu iznosila 76 µg/m3, broj novooboleloh od karcinoma pluća iznosio je 75. U 2015. godini pri srednjoj vrednosti PM10 od 72,5 µg/m3 registrovano je 82 novoobolele osobe. Tokom 2016. godine pri srednjoj vrednosti PM 10 čestica od 68,8 µg/m3 broj novoobolelih od maligniteta pluća u valčjevu iznosio je 80. Zaključno sa prošlom godinom pri srednjoj vrednosti PM10 od 59 µg/m3 zabećeženo je 90 novoobolelih od karcinoma pluća.“- podaci su koje je saopštio zamenik gradonačelnika dr Zoran Živković.
O neophodnosti postavljanja još mernih mesta kontrole kvaliteta vazduha kako bi se upotpunila slika rasporeda štetnih PM10 čestica , govorio je načelnik Odeljenja za kontrolu kvaliteta vazduha u Agenciji za zaštitu životne sredine Milenko Jovanović, i naglasio da od ove godine je postalo važno ,moderno da se priča o kvalitetu vazduha.
“Visokoj koncentracije suspendovanih čestica znatno doprinose individualna ložišta, meteorološki uslovi, geogrofski položaj Valjeva i smanjeno strujanje vazduha. Na nekim od prethodnih sastanaka sa prestavnicima Grada Valjeva dogovorne su mere za iduću godinu koje će dovesti do poboljšanja kvaliteta vazduha. Neophodno je obezbediti sredstva sa lokalnog nivoa i od resornog Ministarstva da se kotlovi u Toplani prebace na komprimovani gas, čime bi se povećao broj kvadrata priključenih na daljinski sistem grejanja i tako smanjio broj individualnih ložišta.“ – istakao je Jovanović i dodao da je rapidno smanjenje aerozagađenja nemoguće, ali da se za 5 ili 10 godina nivo kvalietata vazduha u Valjevo može dovesti na prihvatljiv nivo.
Jedina primedba dr Branke Miholjčić bila je što u Valjevu Agencija ima samo jednu kontrolnu tačku i da treba povećati broj mernih mesta da bi uzorak bio reprezentativan. „Brze mere koje ne iziskuju mnogo novca, a mogu da pomognu, su pojačana komunalna higijena i izmena režima saobraćaja.“ – predložila je dr Branka Miholjčić.
O istraživanju koje je rađeno od 1950. do 1985. godine na uzorku od 35 godina, koje pokazuje da imamo cca 50% dana bez strujanja vetra, kao i toplovodnuoj mreži u koju je uloženo 10 miliona evra za njen razvoj, govorio je Žarko Kovač, član Gradskog veća.
„Neophodno je priključiti veliki broj stanova koji se nalaze u zgradama u neposrednoj blizini urađnih magistralnih vodova, što je negde oko 150.000 do 200.000 kvadrata. Za to je potrebna pomoć resornog ministarstva da bi se obezbedila sredstva za energetsku efikasnost, da se kreditiraju potrebne instalacije i izolacija u objektima kolektivnog stanovanja, da se vrši pojeftinjenje priključenja. Neophodni su pomoć i podsticaj ljudima koji žive u privatnim kućama, što čini tri četvrtine stanovništva našeg grada. Potrebno je čišćenje ulica i ozelenjavanje parkova od strane nadležnog komunalnog preduzeća. Problemu treba pristupiti na stručan način i moramo uraditi najviše što je moguće da se situacija promeni.“ – rekao je Kovač.
Zoran Stepanović, direktor JKP Toplana Valjevo, izneo je podatke da sa 313.000 m2, koliko je bilo priključeno na gradsku Toplanu 1. januara 2016. godine, broj priključenih kvadrata na daljinski sistem grejanja danas iznosi 388.000. Poslednje tri godine procenat povećanja površine iznosi 5%, što je 75.000 kvadrata, odnosno nešto više oko 6% kada se uračunaju kotlarnice koje su u međuvremenu prebačene na samu Toplanu. U narednom periodu Toplana će se skoncentrisati na povećanje kvadrata koje snabdeva sa sadašnjih 26% na 40% do 50%, i to prvenstveno onih kvadrata koje je najjeftinije i najisplativije priključiti.
Nakon uvodnih izlaganja govorili su predstavnici opozicije koristeći svaku priliku da se o bitnim temama za grad stvari prikažu gorim nego što jesu kako bi se sticali jeftini politički poeni. I ovaj put na temu aerozagađenja koja je od velikog značaja za život naših sugrađana je poslužila samo kao dobar povod da se iznose već vise puta ponavljane fraze koje nisu našle utemeljenje u svarnim životnim okolnostima. Više puta se ističu nerealna i gotovo isključiva rešenja koja su više u sveri fantastike nego u realnim mogućnostima za ostvarivanje.
Predsednik GO Jedinstvene Srbije, Dragan Popović naglasio je da ovaj problem traje 40 godina, i istakao da je kompanija Krušik veliki zagađivač vazduha u gradu.
Dr Ljubomir Pavić, odbornik SPS-a u gradskoj Skupštini naveo je individualna ložišta, industriju i saobraćaj kao najveće zagađivače vazduha i da problem aerozagađenja ne može bezbolno da se reši..On vidi rešenje u prelasku individualnih ložišta na pelet, takođe treba se pozabaviti i polenskim aerozagađenjem koje je prisutno u Valjevu.
Odbornik opozicione Demokratske stranke Duško Rakić je pomenuo formiranje fondova koji će imati za cilj da se njihova celokupna sredstva potroše „za ono što je najurgentnije, a što će postići najveći efekat u poboljšanju kvalitet vazduha“.
“Grad mora naći kreditne linije, da plaća deo kamate i glavnice, sve ono što može da pomogne građanima da zamene stolariju, da izoluju svoje kuće. toplovodnu mrežu treba proširiti. Postoje fondovi gde možemo tražiti sredstva.. Što se tiče saobraćaja, treba staviti u funkciju most u ulici Norveških interniraca i uraditi most koji bi povezao pravac od zgrade SUP-a do zgrade Elektrodistribucije. Naravno neophodno je skloniti tranzitni saobraćaj iz gradske zone i razmisliti o subvencijama za gradski i prigradski saobraćaj.“, naglasio je predsednik valjevskih demokrata Slobodan Pavlović.
Samostalna odbornica u gradskom parlamentu Snežana Spajić predložila je da se iz budžeta Grada napravi fond za ekonomsku efikasnost, da se sve ekološke takse koje bi se prikupile usmere na rešavanje problema aerozagađenja. Ona je rekla da treba uvesti obavezu čišćenja dimnjaka, da građani putem javnih glasila treba dnevno da se obaveštavaju o vrednostima štetnih čestica u vazduhu, kao i da se upozore kada su vrednosti povišene da se ne izlazi napolje.
Odbornik Zoran Matić (DSS) istakao je između ostalog da se u Valjevu mora povećati broj ekoloških inspektora i da državne istitucije treba da se priključe na Toplanu.
Aktivista Lokalnog fornta Va, Ivan Milovanović zaključio je da su kineske toplotne pumpe jedno od jeftinijih alternativnijih rešenja. On smatra da treba opomenuti majke iz ovog grada kada je povećana zagađenost vazduha da tog dana ne bi trebalo da izvode svoju decu napolje.
I pored toga što je tema bila smog, magla i zagađenje, ovom zagađenju su predstavnici opozicije dodali svoju političku maglu pa smo tako i ovu problematiku dodatno zagadili sa političkom maglom u kojoj se kriju raznovrsni politički ciljevi .
Kada razvejemo političku maglu i pokušamo da razumemo govor pojedinih političkih činilaca grada Valjeva, tako novoformirana opoziciona formacija okupljena u Lokalni fornt Va iznosi proizvoljne i neodgovorne tvrdnje koje su se uglavnom svodile na neargumentovanu kritiku Gradske uprave , odnosno pokušaj da se ulična politička govorancija preseli na jednu ozbiljnu raspravu kao što je pitanje ekološkog zagađenja našeg grada. Takvim svojim nastupom predstavnici Lokalnog fronta su omeli značajan rad i raspravu po pitanju zagađenja našeg grada, umesto da daju svoj konstruktivni doprinos rešavanju ekološkog problema.