Na Spomen-groblju iz Prvog svetskog rata u Valjevu, povodom državnog praznika Dana primirja u Prvom svetskom ratu i 100 godina od završetka Velikog rata, danas su vence i cveće položili predstavnici grada Valjeva i Vojske Srbije.
Gradonačelnik Valjeva dr Slobodan Gvozdenović je nakon polaganja rekao da je 11. novembra dan kada su Nemačka i sile koje su bile uz Nemačku, potpisale primirje i kapitulaciju i kad su izgubili Prvi svetski rat.
„Srbija je izašla kao pobednica iz tog rata u vojnom smislu, ali smo izgubili veliki broj muškog stanovništva. Dali smo ogromne žrtve i nikada se neće ugasiti fosforni sjaj kostiju junaka sa Cera, Kajmakčalana, Kolubare, Mačkovog kamena, gde su zaista jednom nadljudskom snagom i velikom borbom Srbi uspeli da se odbrane od Austrougarske i mnogo brojnijeg i opremljenijeg neprijatelja.
Nakon toga stvorena je Jugoslavija i ovo je trenutak da pomeneno našeg kralja Aleksandra Karađorđevića, ujedinitelja i osloboditelja. On je predvodio srpsku vojsku u tom pobedničkom jurišu sa Solunskog fronta ka otadžbini, kada je srpska pešadija bila brža od francuske konjice.
Ponosni smo na takve pretke i imamo razlog da slavimo ovaj dan, jer smo uvek bili, kao i u Drugom svetskom ratu, na strani sila pobednica. Jugoslavija je jednostavno bila naša sudbina posle Prvog svetskog rata i to je grob u koji smo uzidali dva miliona svojih života. Srbin skida kapu i pred jednim grobom, a kamoli pred grobom gde je uzidao dva miliona života i zato obeležavamo ovaj datum kao dan kada je srpski narod pobedio u Prvom svetskom ratu, do tada najvećem sukobu u ljudskoj istoriji. Sukobu u kome je izginulo nekoliko desetina miliona ljudi!
Ovo je prilika da zahvalimo i američkom predsedniku Vudrou Vilsonu, koji je stao na stranu srpskog kralja i srpskih želja da se stvori jedna velika država u kojoj će svi Srbi biti u jednoj državi. Na žalost, danas to nije tako, ali se nadamo da ćemo ipak uspeti da održimo na ovim prostorima mir i stabilnost i ova srpska Vlada upravo radi na tome.
Zato, zahvaljujemo svima onima koji su pomogli da živimo u slobodi i mi ćemo znati da je čuvamo“, poručio je gradonačelnik Valjeva dr Slobodan Gvozdenović.
„U šumi Kompijenj, u predgrađu Pariza, pre sto godina, Nemačka je potpisala kapitulaciju u vagonu, pred silama Antante. Taj dan se smatra završetkom Prvog svetskog rata. Od 2012. godine mi obeležavamo ovaj dan kao državni praznik. Srbija je u Prvom svetskom ratu pretrpela ogromne gubitke, kao i Francuska od sila pobednica. Mi smo izgubili trećinu stanovništva Srbije, od toga vojno sposobnog, muškog stanovništva od 20 do 50 godina smo izgubili polovinu. Srbija se ni dan-danas nije oporavila od toga, u biološkom smislu. I zato moramo poštovati te naše žrtve dedova, pradedova i čukundeda, koji su svojim životima odbranili Srbiju u Prvom svetskom ratu“, rekao pukovnik Zoran Smiljanić, komandant Garnizona Valjevo i 2. Centra za obuku.
Spomen-groblje iz Prvog svetskog rata nalazi se na Novom groblju u Valjevu i odlukom Vlade Srbije je 2005. godine proglašeno za znamenito mesto. Vojničko groblje u Valjevu prostire se na površini od oko 70 ari. U delu sa pojedinačnim grobnim mestima sahranjeni su posmrtni ostaci 429 ratnika.
Na kraju prilazne staze podignut je između dva svetska rata spomenik palim ratnicima 1914—1918. godine u obliku betonskog krsta postavljenog na piramidalno postolje zidano fugovanim kamenom.
Na zapadnoj strani piramidalnog postolja pričvršćena je spomen-ploča sa posvetom: Za čast, slavu i veličinu svoje otadžbine poginulim i umrlim junacima u ratu 1914—1918. godine. Zahvalna otadžbina.
U zaravnjenom delu groblja nalazi se šest masovnih grobnica u kojima je sahranjeno oko 3000 ratnika. Na spomen groblju vršena su sahranjivanja vojnih lica do 1956. godine.
Valjevo je u Prvom svetskom ratu žestoko postradalo. Žarište pegavog tifusa bilo je u Valjevu, u kome je osim vojnika, život izgubilo mnogo lekara i bolničkog osoblja, kao i civilnih lica koja su pomagala kao dobrovoljci.
