REGIONALNA deponija u Kaleniću kod Uba predstavlja jedan od kapitalnih projekata ne samo za Valjevo, već i 11 opština – uz mogućnost da se priključe još četiri lokalne samouprave, na području gde živi 500.000 ljudi.
Deponija se gradi u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, sredstva su obezbeđena, a do kraja godine u Skupštini Srbije bi trebalo da budu ratifikovani odgovarajući sporazumi…
– Potom će sve biti spremno za realizaciju projekta. Očekujemo da izgradnja deponije počne u prvom kvartalu naredne godine – najavila je, tokom posete „Toplani“ u Valjevu, ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović, podsećajući da je odlaganje čvrstog otpada jedan od najvećih problema u Srbiji.
Zato već postoje projekti za izgradnju osam regionalnih centara za preradu otpada, od kojih će u prvoj fazi biti građena četiri, među kojima je i deponija u Kaleniću. U taj projekat, kao osnivači, uključeno je 11 gradova i opština Kolubarskog i Mačvanskog okruga, odnosno područja grada Beograda – Valjevo, Obrenovac, Lazarevac, Ub, Barajevo, Vladimirci, Lajkovac, Mionica, Koceljeva, Osečina i LJig.
– Od početka gradnje do puštanja u rad buduće regionalne deponije biće potrebne dve i po do tri godine – istakao je na sednici valjevskog Gradskog veća Zoran Petrović, direktor Regionalnog centra za upravljanje otpadom „Eko-Tamnava“ sa sedištem u Ubu. – Uslov je da se paralelno, na adekvatan način, odvijaju pripreme u lokalnim samoupravama koje su uključene u ovaj projekat, odnosno koje će koristiti usluge ove deponije.
Na području koje će „pokrivati“ buduća regionalna deponija dnevno se sakupi oko 330, a godišnje oko 110.000 tona otpada. Pre dve godine, Loznica, te opštine LJubovija, Mali Zvornik i Krupanj su pokrenule inicijativu da se priključe ovom projektu, a lane je odobrena studija opravdanosti njihovog pridruživanja i potpisan Sporazum o lokaciji za izgradnju transfer-stanice, sa postrojenjem za separaciju otpada i reciklažnim dvorištem.
– U ovoj fazi, projekat sa 26 miliona evra finansira Evropska banka za obnovu i razvoj – kaže Petrović. – Banka je tražila da se sistem zaokruži opremanjem svih lokalnih komunalnih preduzeća kontejnerima za odlaganje otpada, kamionima, postrojenjima za selekciju otpada… Velika pažnja mora biti posvećena i edukaciji građana, kako bi se adekvatno uključili u odlaganje komunalnog otpada.
SPREMNE DOKUMENTACIJA I DOZVOLE
UKUPNA investicija je vredna oko 61 milion evra, koliko su Vlada Srbije i Ministarstvo za zaštitu životne sredine obezbedili posredstvom Evropske banke za obnovu i razvoj – saopštio je Zoran Petrović. – U međuvremenu, rešeni su svi imovinsko-pravni odnosi, te urađena planska, studijska i tehnička dokumentacija, a pribavljene su i sve građevinske dozvole.
izvor: novosti.rs
