Kako se saznaje, nekoliko pacijenata, među kojima je i dvoje dece, primljeno je na Infektivno odeljenje valjevske bolnice.
Prvi slučaj trovanja gljivama ove godine zabeležen je u Valjevu. Kako se saznaje, nekoliko pacijenata, među kojima je i dvoje dece, primljeno je na Infektivno odeljenje valjevske bolnice. Na sreću, u pitanju su lakša trovanja. Berači su su umesto jestivih lisačarki, ubrali otrovnu „dvojnicu“ zavodnicu.
– Pacijenti su prošli bez ozbiljnijih posledica po zdravlje, jer je u pitanju lakše trovanje. Pošto se često događa da berači jestive zamene sa otrovnim pečurkama, zbog toga, zajedno sa Gljivarskim društvom Valjevo smo uputili apel svim građanima koji beru i jedu gljive, kao i prodavcima gljiva, da budu daleko precizniji i obazriviji pri utvrđivanju njihove jestivosti. Preporuka je da građani konsultuju stručnjake i dobre poznavaoce, a ukoliko imaju simptome trovanja da se što pre jave lekaru – kaže načelnica Infektivnog odeljenja, dr Snežana Arsenijević.
Predsednik Gljivarskog društva Dragić Tomić ponavlja da se gljivama najčešće truju oni koji gljive godinama skupljaju na istim mestima. On kaže da je to najveća zabluda, jer na istom mestu jedne godine mogu da rastu jestive pečurke, a sledeće njihove otrovne „dvojnice“.
– Problem je i što ljudi po selima nisu edukovani i što se često rukovode time da svake godine pečurke beru na jednom mestu, međutim to je jedna od zabluda, jer jedne godine mogu biti jestive, a sledeće otrovne, tu nema pravila.
– Najveća je greška i ujedno zamka to što se prenose iskustva za prepoznavanje po boji šešira što je inače najvarijabilniji deo i osobina kod gljiva. Jestive lisičarke rastu ispod lišća, dok slične otrovne zavodnice, kojima je već bilo trovanja i prethodnih godina, rastu busenasto na panjevima – objašnjava Tomić.
U julu 2009. godine više od 25 ljudi iz valjevskog kraja se otrovalo pečurkama, dok su od posledica trovanja umrle dve žene i jedan mlađi muškarac iz okoline Valjeva.
Poznavaoci gljiva apeluju da bi trebalo strogo da se vodi računa prilikom branja i prepoznavanja pečuraka, jer se samo jednom greši.
Zelena pupavka je najotrovnijija pečurka, od kojih praktično nema leka.
– Lepog je izgleda i to je ono što najčešće privuče pažnju berača, međutim neko ko ne zna kako izgleda zelena pupavka, ne treba uopšte da bere gljive. Jedina sličnost ove otrovne gljive sa pečurkama „zeka“ sa kojim ih berači mešaju je u tome što obe imaju zeleni šešir i imaju bele listiće. Zelena pupavka ima i suknjicu i vrećicu koju nema „zeka“. Preko 90 odsto smrtnih slučajeva od posledica trovanja pečurkama je uzrokovano trovanjem zelenom pupavkom – objašnjava Dragić Tomić.
Izvor:alo.rs
