Danas je u Brankovini svečano uručena nagrada „Ljubomir P. Nenadović“, za najbolje putopisno ostvarenje na srpskom jeziku objavljeno u periodu od avgusta 2021. godine do avgusta 2022. godine, a ovogodišnja dobitnica je autorka Sanja Domazet, sa knjigom „Na kafi kod Šekspira“.
„Želim svima dobrodošlicu u Brankovinu, u zavičaj putokaza. U iščekivanju trenutka kada ćemo Sanji Domazet dodeliti nagradu, vredna je pomena činjenica da je manifestacija „Ljubini dani“ i nagrada „Ljubomir P. Nenadović“ za putopis, uspešno prebrodila izazove svetske pandemije. Jasno je nakon svega da su i putovanja dobila novu dimenziju, pa njihov značaj će se u budućnosti uverena sam posmatrati u drugačijem svetlu. Mi se nadamo da će time i njihov značaj postat veći. Mislim da je važno da postoji nagrada „Ljubomir P. Nenadović“ za putopis, da mi spremno dočekujemo sve ono što je pred nama, sa željom da o putopisu ostavimo analize i osvrte hermenautičara, najboljih svedoka i pratilaca, onoga što putopis donosi. Nadamo se da će našom zaslugom otkrivanje prošlosti u dalekoj budućnosti biti lakše i kvalitetnije. U ime Matične biblioteke „Ljubomir Nenadović“, čestitam ovogodišnjoj dobitnici nagradu i želim joj dobrodošlicu u Brankovinu, u našu porodicu, kako to već volimo da kažemo“, poručila je direktorka Matične biblioteke „Ljubomir Nenadović“ Violeta Milošević.
U ime grada Valjeva, skup je pozdravio gradonačelnik grada Valjeva Lazar Gojković.
„Poštovani gosti Brankovine, organizatori ovog skupa, uvaženi poštovaoci Ljube i porodice Nenadović. Ljubav prema lepoj reči, prirodi, životu i životu, dovela nas je danas u Brankovinu da odamo počast velikanima ovog zanmenitog mesta, ali i da uručimo priznanja i čestitamo sledbenicima Desanke Maksimović i čika Ljube Nenadovića. Brankovina je pravo mesto da čestitamo onima koji u svojim putopisima opisuju svet koji postoji, ili svet kakav bi trebalo da bude. Ovogodišnjoj dobitnici nagrade Sanji Domazet čestitam u ime grada Valjeva i u svoje ime i poručujem da smo ponosni što će u plejadi velikih imena ove nagrade od danas stajati njeno ime. Siguran sam da će ne samo ovim nagrađenim romanom, već i sa narednim delima biti dostojan naslednik velikana iz Brankovine“, rekao je gradonačelnik Gojković.
Odluku da ova nagrada bude uručena autorki Sanju Domazet doneo je žiri u sastavu prof. dr Radivoje Mikić, prof. dr Mihailo Pantić i Vladimir Šekularac, savetnik za bibliotečku delatnost.
„Sanja Domezet piše sasvim osobenu vrstu putopisa. U to će se čitalac lako uveriti i čitajući 23 tekstualna poglavlja ove knjige, ali i zavirujući u apendiks pod naslovom „Anđeli su kod kuće“, tu dokumentarnu podlogu tekstualnih tkanja, taj dodatak onome što je na drugi način već rečeno. Krećući se kroz knjigu „Na kafu kod Šekspira“, a sam naslov u to nema sumnje, ukazuje na neku vrstu ukrštanja različitih vremena i onoga što je u tim vremenima bilo moguće i onoga što nikako nije moguće. Čitalac zapaža i dubinu kretanja kroz vreme, od Tutankamona do našeg doba i prostorno pomeranje koje zahteva nekoliko kontinenata, Afrika, Evropa i Amerika i različite tipove sudbina. To što autorsko JA putuje, što posećuje mesta na kojima su živeli i stvarali veliki umetnici, što zalazi u onaj prostor, a to je kućni prostor, neposredna životna pozornica, koji je jedna imaganicija uspela da uzdigne toliko visoko, da posetiocu ostane samo da pokuša da nasluti putanju. Sanja Domazet ne prestaje da nam govori o onome o čemu govori onda kada koristi druge oblike književnog izraza, što je jasan znak da je moderni putopis u svemu jednak sa drugim oblicima književnog stvaralaštva“, rečeno je u obrazloženju odluke o dodeli nagrade.
Direktorka Matične biblioteke „Ljubomir Nenadović“ Violeta Milošević je uručila nagradu Sanji Domazet, koja se u svojoj besedi osvrnula na sećanja iz osnovne škole i Ljubina dela koja će zauvek pamtiti.
„U ovoj svečanoj prilici nalazim da mi je izuzetno prijatna dužnost i čast velika da se još jednom zahvalim od srca valjevskoj biblioteci, koja mi je dodelia nagradu „Ljubomir Nenadović“. Prvi put sam se sa njegovim delom srela još u osnovnoj školi, ja sam iz onih generacija kojima su prazna hartija i pero zauvek ostali obećanje sreće, a čitanje radost, tajna nasleđa i beg, jer ko nauči da čita može da bude stranac bar neko vreme. Đačka lektira „Pisma iz Italije“ učinila je da ostanem večni dužnik lepoti Nenadovićevog dela i ja mu taj dug nadam se, polako vraćam, zauvek zanesena njegovom lepotom i imagologijom. Nenadović je tvrdio da pisati znači voditi najdublje razgovore sa sobom, fotografisati sopstvene misli. Za njega su biblioteke vazda bile prostori sećanja, a putovanji poziv na najuzbidljivije i najplemenitije obrazovanje“, naglasila je Sanja Domazet.
Na svečanosti koja je održana u Brankovini, nastupio je gudački orketar „Feniks“ iz Muzičke škole „Živorad Grbić“, pod rukovodstvom mr Snežane Stevanović.
B.J.
