Prema proceni Instituta za javno zdravlje Srbije u našoj zemlji preko 700000 ljudi boluje od dijabetesa, što je oko 12% populacije odraslog stanovništva. Dok šećerna bolest poprima oblike epidemije kao najbrojnija nezarazna bolest, zapažanje dr Katarine Odanović, subspecijaliste endokrinologije, šefa Odseka endokrinologije Zdravstvenog centra Valjevo, za period od pre jedne decenije, bi bilo da u endokrinološkim ambulantama je od deset pregledanih, čak devet pacijenata bolovalo od dijabetesa, a jedan pacijent je imao neki drugi endokrinološki poremećaj.
- Ono što nam sada predstavlja problem od kada je uveden IZIS sistem jeste da stiče se utisak da dijabetičari teže dolaze na pregled kod endokrinologa, pa nam sada statistički gledano od deset pregledanih pacijenata, njih pet su dijabetičari, a ostalih pet imaju neki drugi endokrini poremećaj, uglavnom poremećaj funkcije štitaste žlezde. Apelujem na izabrane lekare da prioritete u zakazivanju daju upravo ovim loše regulisanim pacijentima koji boluju od dijabetesa, znajući koliko komorbiditeta sa sobom dijabetes donosi – navela je dr Katarina Odanović, subspecijalista endokrinologije koja je navela još da su pacijenti sa visokim prosečnim šećerom sada češće prisutni u ambulantama.
- Stiče se utisak da raste broj novootkrivenih dijabetičara, a tri godine, zbog Kovida, nedolaska na redovne endokrinološke kontrole dovelo je i do toga da oni pacijenti koji su pre pandemije Kovida bili dobro regulisani sada postaju loše regulisani. Ono što se takođe može smatrati paradoksalnim jeste činjenica da postoji ogromna navala na ambulante, ali da odeljenski kapaciteti nisu popunjeni jer pacijenti sve više odbijaju hospitalizacije i čini mi se na žalost u poslednje vreme veliki je procenat onih koji odbijaju i uvođenje insulinske terapije – naglasila je dr Odanović, ističući da kao u nijednoj internističkoj grani medicine, upravo u lečenju endokrinoloških poremećaja pre svega dijabetesa, pacijent mora ravnomerno da učestvuje u lečenju sa lekarom.
Dr Odanović je naglasila da se pacijentima mora pomoći pravilno shvate neophodnost uvođenja insulinske terapije u lečenje, kao i izmene stila života pre svega navika u ishrani.
- Mi i dalje u 21. veku imamo prisutnu barijeru, kako od strane izabranih lekara da šalju pacijente z ainsulinsku terapiju, tako i od samih pacijenata. Teško je naći ispravan odgovor. Potrebno je imati više vremena da se odvoji po jednom pacijentu kako bi lekar objsnio zašto je u tom trenutku uvođenje insulinske terapije važno kao najbolji terapijski izbor. Mi imamo naše Savetovalište za dijabetes u Domu zdravlja Valjevo i na njemu je velika odgovornost u tom smislu da pripreme pacijente koji su za insulinsku terapiju, koje benefite ona ima, kako bi oni lakše savladali strahove koje imaju. Ja svakom mom pacijentu kažem da je hiperglikemija daleko opasnija od hipoglikemijske krize koja može da se desi. Kada govorimo o idelanoj situaciji u lečenje jednog dijabetičara bi bio uključen čitav tim specijalista, ali za sada dok smo još daleko od te priče, ljudima je od pomoći rad u savetovalištima u smislu edukacije šta sa sobom inulinska terapija nosi, a onda na nama ostaje onaj drugi deo priče kako izgleda merenje glikemija i kako treba da rade dnevne profile glikemije. Ovo je važno i za insulinske i neinsulinske dijabetičare. Nama je trenutno najznačajnije da taj korak u odbijanju insulinske terapije prevaziđemo – zaključila je dr Katarina Odanović i posavetovala da se pacijenti lično češće oslanjaju na Savetovalište za dijabetes.
U kalendaru zdravlja Svetske zdravstvene organizacije, 14. novembar je posvećen boribi protiv šećerne bolesti kao Svetski dan.
Izvor:zcvaljevo.rs
