Jak i dug toplotni talas može imati mnogobrojne neželjene efekte po zdravlje naših sugrađana, koji se tim povodom neretko javljaju svom izabranom lekaru. Sa kakvim problemima se pacijenti najčešće javljaju i kako se ponašati na visokim temperaturama, o tome govori načelnik Službe za zdravstvenu zaštitu odraslih Doma zdravlja Valjevo dr Branislav Jovanović.
– Treba unositi dovoljne količine tečnosti i to prvenstveno običnu vodu, ne suviše rashlađenu, mnogo bolje nego gazirana pića i alkohol. Zatim, izbegavati boravak na otvorenom od 10 do 17, pa i do 18 časova jer smo svedoci da su i uveče visoke temperature. Nositi odeću od prirodnih tkanina, koristiti zaštitne faktore od 30 do 50. Važna je i adekvatna ishrana, što znači – laganiji obroci, jesti češće i manje, izbegavati začinjenu hranu tešku za varenje, konzumirati više voća i povrća. Hronični bolesnici treba redovno da koriste svoju terapiju i ne treba da je smanjuju na svoju ruku. Poznato je da na visokim temperaturama dolazi do širenja krvnih sudova i do pada pritiska, tako da nam se pacijenti žale na glavobolju, malaksalost, slabost, mučninu, otežano disanje. Kod hroničnih pacijenata sa visokim krvnim pritiskom neće značajnije biti ugroženo njihovo zdravstveno stanje ako im pritisak bude malo oboren, a imamo slučajeve da pacijenti isključuju terapiju na svoju ruku pa dolazi do pogoršanja osnovne bolesti. Naravno, terapija se može korigovati, ali uz konsultacije sa lekarom.
Sugrađanima koji po prirodi posla moraju da provedu manje ili više vremena na otvorenom u najvrelijem delu dana, dr Jovanović savetuje da nose kapu ili šešir, adekvatnu odeću, a obavezno flašicu vode jer je uzimanje dovoljne količine tečnosti veoma bitno.
– Nama pacijenti često kolabiraju upravo usled pregrejanosti organizma. Prekomerno se znoje, boravak na suncu dodatno dovodi do pada pritiska i tako dođu u stanje kolapsa.
Lekari u poslednje vreme često upozoravaju sugrađane da razumno koriste klima uređaje.
– Optimalna razlika temperature između prostorije i spoljašnje sredine trebalo bi da bude od 6-7 stepeni, eventualno do 10. Velika razlika je šok za organizam, bilo da ulazite iz pregrejanog spoljašnjeg vazduha u hladniju prostoriju ili obrnuto, jer na visokim temperaturama dolazi do širenja krvnih sudova, a na nižim do suženja. Zbog toga može doći do pogoršanja kod pacijenata koji boluju od astme, angine, do pada pritiska, kolapsa itd – kaže dr Jovanović.
Meteorolozi najavljuju da će jedan od najdužih tropskih talasa kod nas trajati do četvrtka uveče.
