Programi prekogranične saradnje nastali su na inicijativu Evropske komisije i predstavljaju finansijsku podršku EU saradnji pograničnih teritorija susednih država na rešavanju pitanja od zajedničkog interesa.
JKP”Vidrak”Valjevo je u saradni sa KJKP ”Rad“ iz Sarajeva učesnici su projekta „SWM UPGRADING“ prekogranične saradnje. Koordinator projekta ispred JKP ”Vidrak” Valjevo je Ksenija Badem.
“Projektom koji finansira EU predviđeno je stavljanje u rad reciklažne linije, nabavka jednog kamiona za izđubravanje , jedne cisterne kao i 2.000 kanti od po 20 litara. Važno je napomenuti da se projekat sprovodi u cilju buđenja svesti naših građana o značaju reciklaže. Ukupna vrednost opredeljenih sredstava za Vidrak je 382.000 evra. Za sada sve je nabavljeno, projekat je pri kraju i mi smo u obavezi da sprovedemo medijsku kampanju koja će najverovatnije i na nivou celog projekta biti u Valjevu .Pritom ćemo podeliti kante i nastaviti sa praćenjem količine prikupljenog otpada. Rok za završetak projekta je bio 6.januar , pošto projekat do kraja nije sproveden i u Bosni sada čekamo odobrenje za produženje do jula meseca, tako da će to biti krajnji rok za završetak ovog projekta”, kaže koordinator projekta Ksenija Badem, v.d.direktora JKP” Vidrak” Valjevo.
Po njenim rečima za sprovođenje projekta planiran je određeni reon u Valjevu, lako dostupan gde je kolektivno stanovanje.
“Opredelili smo i lokaciju za sprovođenje projekta, najverovatnije to će biti Novo naselje par ulica na samom početku naselja. Pre nego što smo odlučili da to bude ovaj deo grada rađene su određene analize i ankete”, rekla je Badem i dodala da od svog kućnog otpada 95% može biti reciklirano , a samo 5% se može svrstati u pravi otpad.
“Planiramo 2.000 kanti da podelimo u 1.000 domaćinstava. Znači po dve kante u jednom domaćinstvu gde će jedna biti za vlažnu frakciju , jedna za suvu frakciju. Vlažne frakcije idu u kamione za izđubravanje, a suve frakcije prikupljaće se manjim kamionima. U suvu frakciju se svrstava staklo, guma, plastika i karton.
Meštani ovog dela grada će biti edukovani i informisani. Zbog situacije edukacija će krenuti online i imaće kanal na You Tube. Svaki građanin koji bude dobio po dve kante prisustvovaće edukaciji, moraće da se informiše. Naravno, i mi ćemo pratiti tu reciklažu otpada na mesečnom nivou. Videćemo koliko će se se građani pridržavati selekcije otpada”, istakla je direktorka.
Na deponijama završavaju razne stvari koje mogu ponovo da se koriste, što predstavlja trošenje resursa. Reciklažom se smanjuje količina smeća na deponiji, što je direktan efekat naših individualnih postupaka.
“Reciklažom smeća smanjila bi se količina otpada koja se odvozi na privremenu valjevsku deponiju čije su mogućnosti skladištenja otpada istrošene. Smanjenjem količine otpada smanjuju se troškovi transporta i deponovanja smeća. Recikliranje otpada preduslov je za deponiju Kalenić”, naglasila je Ksenija Badem.
Pored toga što zauzimaju veliku površinu zemlje i predstavljaju ruglo našeg okruženja, deponije takođe zagađuje zemljište i vodu. Kako bi smanjili zagađenje, ekološki svesne kompanije se okreću reciklaži.
“Reciklažni centar sada radi sa 10% kapaciteta, potrudićemo se da u što kraćem roku uposlimo 40% kapaciteta. Planiramo da radimo reciklažu, prvenstveno karton ćemo reciklirati. Pravićemo žičane kontejnere koje ćemo postavljati na određene lokacije u gradu za kartonsku ambalažu i plastiku. Na reciklaži trenutno je zaposleno 5 radnika, treba nam mnogo više ljudi da bi reciklažni centar radio punim kapacitetom. Potrebno je još 15 ljudi da se zaposli. Naravno, i da se podigne svest građana o značaju reciklaže na nivou grada, odnosno selekciji otpada”, objasnila je Ksenija Badem i dodala da u gradu postoje kontejneri za selekciju otpada ali nesavesni građani i dalje stavljaju vreo pepeo, mešaju otpad..
Po rečima direktorke Vidraka u narednom period u planu je uklanjanje kontejnera sa pojedinih lokacija uglavnom sa periferije.
“To su granice prijavljenih i ne prijavljenih korisnika a ti kontejneri su stalno na lošem glasu, pune ih svi oni koji nisu prijavljeni u sistem izđubravanja i samim tim stvaraju divlje deponije”, zaključila je Ksenija Badem .
