Limfom u Kalendaru zdravlja SZO ima svoj datum koji se obeležava 15. septembra, o ostalih hematoloških maligniteta u junu i to je prilika da se podigne svest i zdravstvena prosvećenost o ovoj opasnoj malignoj bolesti. Doktor medicine, dr Miroslava Plećić, načelmik Interne službe ZC Valjevo, šef Odeska hematologije, podseća koliko je važno da se edukuje struka, pacijenti i šira populacija o sveprisutnim bolestima krvi, kao što su leukemije i limfomi. Limfomi i multipli mijelom kao maligne bolsesti krvi su u poslednjih više od decenije u porastu. Ona navodi da je možda je za to zaslužna i bolja dijagnostika.
- Imamo magnet i skener, kao i imunohistohemiju koja je značajno dopreinela u diferenciranju stepena maligniteta tih bolesti, tako da zaista je u porastu oboljevanje posebno u poslednjih nekoliko godina je u porastu multipli mijelom. To je jedno maligno oboljenje krvi koje se manifestuje simptomatologijom na kostima, u smislu bolova ili patoloških fraktura. Na svu sreću i terapija je napredovala tako da sada imamo i nove oblike i nove mogućnosti za lečenje kako u prvoj kako mi kažemo terapijskoj liniji tako i u drugoj i trećoj. U lečenju uvek postoje izuzetci ili uznapredovali oblici bolesti ili pak kod pacijenta postoje dodatna oboljenja koja komplikuju samo lečenje i prognozu, kao i godine života umnogome utiču na prognozu – rekla je dr Miroslava Plećić, podsećajući da valjevska hematologija postoji unazad 28 godina i bavi se lečenjem svih malignih bolesti krvi osim akutnih leukemija kod mlađih osoba, a u mogućnosti su primene terapija kod osoba preko 65 godina.
Pacijenti se najčešće javljaju zbog neke promene na vratu, a neretko već dolaze sa urađenim histopatološkim nalazom koji pokaže da je reč o limfomu.
- Limfom je maligna bolest, ali može da bude lokalizovan i van limfnih žlezda i tada govorimo o ekstralimfatičnoj lokalizaciji i neretko to budu želudac, debelo crevo, to bude neki drugi organ i onda mi sprovodimo dalju dijagnostiku i procenjujemo da li se bolest raširila. Shodno tome donosi s eodluka o načinu lečenja u zavisnosti od vrste limfoma i od kliničkog stadijuma. Postoje dve velike grupe limfoma, Hočkinovi limfomi kojih ima 5 različitih oblika i Non Hočkinovi gde ih ima mnogo više i dele se u tri grupe, sporonapredujući, srednje agresivni i vrlo agresivni limfomi. Mi potpuno kompletiramo stanje u prvom delu dijagnostike u zavisnosti o kojoj vrsti limfoma se radi, o kliničkom stadijumu i naravno uzimaju s eu obzir godine života pacijenta i pridruženih bolesti pa se tek onda donosi odluka o lečenju, a odluka je uglavnom profesorska na nivou konzilijuma Klinike za hematologiju KCS. Lečenje je skoro dve decenije upotpunjeno i imunološkom terapijom, odnosno primenom monoklonskih antitela što ej uveliko promenilo prognozu kod mnogih bolesnika. koji su oboleli od recimo difuznog B krupnoćelisjkog limfoma ili od folikularnog limgoma – rekla je dr Plećič, podsećajući da od februara meseca ove godine, valjevska bolnica odnosno Hematologija ZC Valjevo je dobila zeleno svetlo za primenu imunološke terapije uz konzilijarnu odluku Klinike za hematologiju KCS, tako da pacijenti više ne moraju da idu za Beograd nego to sve obavljaju u valjevskoj bolnici, komletnu imunološku i hemioterapiju dobijaju kod nas.
Uzrok ovih malignih bolesti, mijeloma i limfoma još uvek je nepoznanica i pored napretka u dijagnostici i lečenju. Prevencija se može podstaći što ranijim otkrivanjem, te dr Plećić savetuje pacijente koji primete promenu da neizostavno dođu na pregled kod lekara bez odlaganja i čekanja.
- Bilo kakva izraslina na vratu, pazuhu ili preponama, ili drugi neuobičajen simptom, je signal da s ejave kod lekara. Šta je ono što je bitno ne samo u malignim bolestima krvi nego i u ostalim malignitetima jeste što pre detektovati i što pre dijagnostiku uraditi. Znači, nemojte čekati da nešto prođe samo od sebe, pa ako ne prođe, a prođu meseci pa se tek tada pacijent javi, nego se javite kod lekara da bi se što pre napravila dijagnostika. Ponekad nešto što izgleda na prvi momenat onako bezazleno ispostavi se da je maligno jer jednostavno ljudi ne znaju i zanemaruju rane simptome – navela je dr Plećić, uz podsećanje da je ranije Odsek hematologije izlazio na gradski trg povodom obeležavanja Svetskog dana limfoma i u sardanji sa farmaceutskim kućama delili pamflete edukativnog sadržaja.
Opšti simptomi koji se javljaju kod obolelih od limfoma su gubitak 10% telesne mase za kratak vremenski period, noćno znojenje, zatim svrab po koži, blago povišena kratkotrajna temperatura u trajanju dan dva pa se ponovo javi za neko vreme. Obično osobe sa ovim simptomima zanemari javljanje lekaru jer su znaci uopšteni. Mnogi pacijenti koji su došli sa nekim opštim simptomima, umor, malaksalost, znojenje noćno, kada se uradi dijagnostika shvate da se radi o ozbiljnom hematološkom oboljenju, a na svu sreću uspešnost lečenja je dosta velika. Dr Miroslava Plećić je za kraj naglasila da ne treba čekati da se uvek treba javiti lekaru na prvi simptom pa makar se pokazalo kao bespotrebno nakon dijagnostike i specijalističkog pregleda jer je bolje sprečiti nego lečiti, podsetila je ona.
