Са аспекта здравља људи, по препорукама Светске здравствене организације, топлотни талас је појава од најмање три узастопна дана када је максимална дневна температура ваздуха изнад дефинисане критичне вредности.
Прогнозиране вредности максималне дневне температуре ваздуха биће у категорији веома опасне појаве 17. и 19. јула на подручју Mачванског, 25. јула на територији Града Београда, северу земље, Mачванском и Kолубарском округу, као и у деловима североисточне и централне Србије, док ће 26. јула оне бити у овој категорији на североистоку, југоистоку и централним деловима земље.
Препоруке за становништво у току топлог времена Стално расхлађујте свој дом Трудите се да вам животни простор увек буде расхлађен. Идеално би било одржавати собну температуру испод 32°C током дана, односно испод 24°C током ноћи. Ово је нарочито важно за децу узраста до 2 године, особе старије од 60 година, као и за хроничне болеснике.
Искористите ноћни ваздух да расхладите свој дом. Отворите све прозоре и држите ролетне подигнуте током ноћи и раног јутра, када је спољашна температура нижа.
У најтоплијем делу дана затворите прозоре и прозорске засторе, посебно оне на сунчаној страни. Искључите вештачко осветљење и све електричне уређаје који вам нису неопходни.
Окачите влажне чаршаве на отворене прозоре како бисте расхладили ваздух у соби, уколико немате клима уређај.
Вентилатори могу делимично да расхладе просторију, али при температури изнад 35°C не могу да спрече опасност од појаве поремећаја здравља изазваних топлотом.
Не излажите се топлоти, боравите у хладу.
Пређите у најхладнију просторију у стану, поготово ноћу.
Ако немате могућности да расхладите свој стан/кућу, проводите 2–3 сата дневно у расхлађеном простору ван куће (на пример у климатизованим јавним зградама).
Избегавајте боравак напољу у току најтоплијег дела дана (од 10 до 17 часова).
Колико можете, избегавајте напорне физичке активности. Ако морате да их обављате, чините то у току најхладнијег дела дана, што је обично између 4:00 и 7:00 часова ујутру.
Расхлађујте тело и хидрирајте свој организам Редовно уносите течност, пре свега воду. Искључите алкохол и смањите унос
кафе и газираних безалкохолних пића. Узимајте мање, а чешће оброке. Избегавајте храну са високим садржајем протеина.
Туширајте се или купајте у расхлађеној води. Можете да примењујете и хладне облоге, пешкире, сунђере итд.
Носите лагану, комотну одећу од природних материјала, светлих боја. Ако излазите напоље, носите шешир или капу са широким ободом и наочаре за сунце. Користите памучну постељину.
Не остављајте децу, као ни животиње, у паркираним возилима.
Помозите другима
Редовно проверавајте како су вам чланови породице, пријатељи и суседи, који живе сами. Особама које су под здравственим ризиком (деца, труднице и особе старије од 65 година) могла би да затреба помоћ током врелих дана.
Ако неко од њих узима лекове, проверите са њиховим лекаром да ли ти лекови утичу на терморегулацију. Ако имате здравствених проблема Лекове држите на температури испод 25°C или у фрижидеру (прочитајте упутство о чувању дато уз
лек). Затражите медицински савет ако патите од неког хроничног обољења или истовремено узимате више различитих лекова.
Ако се ви или неко други не осећа добро Потражите помоћ ако осећате вртоглавицу, слабост, узнемиреност, интензивну
жеђ или имате главобољу; што је пре могуће пређите у охлађен простор и измерите телесну температуру.
Попијте неколико гутљаја воде или воћног сока собне температуре.
Ако вам се јаве болни грчеви у мишићима (они су, иначе, често последица дужег вежбања по веома топлом времену, посебно ако су се јавили у мишићима ногу, руку или стомака), склоните се у хлад или уђите у расхлађени простор. Почните
постепено да уносите течност, најбоље воду. Ако топлотни грчеви потрају дуже од једног сата треба да потражите лекарску помоћ. Обратите се лекару ако осетите неуобичајене симптоме или ако симптоми дуго трају. Ако приметите код неког од чланова ваше породице или људи којима помажете топлу, суву кожу и бунцање, појаву грчева и/или несвестицу, односно губитак свести, одмах позовите лекара/хитну помоћ. Док чекате на помоћ, покушајте особу да расхладите хладним облогама, дајте јој да пије течност, ослободите је вишка одеће.
