Поводом прве годишњице смрти књижевника Радована Белог Марковића, Градска библиотека Лајковац је у великој сали Општине организовала „Вече сећања“. О Белом Марковићу и његовом делу говорили су проф.др. Радивоје Микић, др Слађана Илић, мр Дарен Миливојевић и директорка Градске библиотеке Биљана Богдановић. Одабране приче Белог Марковића читала је спикер Радмила Новаковић. Скупу су присуствовали Славица Гароња и Милош Јевтић, добитници прве књижевне и новинарско-публицистичке награде које носе име преминулог књижевника.
Професор др Радивоје Микић је најбољи познавалац књижевног опуса Радована Белог Марковића, вишедеценијски рецензент његових дела, тако да је и овога пута говорио о значају књижевног стваралаштва знаменитог Лајковчанина и његовом богатом лексичком доприносу српској књижевности.
„На почетку прошле године, на само Богојављење, српска култура остала је без једне велике фигуре, без романсијера и приповедача Радована Белог Марковића, писца који се годинама и деценијама оглашавао из, како је преудешеног књижевног јунака мнимог литерате Р. Б. Марковића писао, час из лепог, а час из свилежног Лајковца, који је сасвим сигурно баш захваљујући Радовану Белом Марковићу најмања српска варош која је стекла тако важно место у српској култури… Спајајући лексику Доситејевог доба са елементима преузетим из наше усмене и средњевековне књижевности, Радован Бели Марковић је изградио један особен језик који је толико удешен да се ефекти његове употребе могу упоређивати само са оним што песници и то они највећи траже од језика. Али је и синтакса прозе Радована Белог Марковића заснована на сваковрсним одступањима од свих правила којима на језик иоле осетљив писац мора пре или касније да окрене леђа… А на тај начин језику приступају највећи писци, Радован Бели Марковић је један од њих“ – рекао је професор Микић у још једном од својих омажа Белом Марковићу.
Слађана Илић је докторирала на тему стваралаштва књижевника Радована Белог Марковића, а oвога пута говорила је о аспекту смрти у књижевниковим делима: “С обзиром на то да је Радован Бели Марковић писац који се у својим делима систематски бави категоријом смрти, њеном филозофијом и естетиком, важно је да примимо чињеницу да се за процес дестабилизације света у прози овог писца не завршава ништа катастрофом која изазива смрт. Она је константа, али не производи неки нарочити вид узнемирења његових јунака, јер они управо у том свету и сазнањем те чињенице функционишу, што појављујући се из сопственог живота, што иза својих смрти. Катастрофа и смрт, дакле, у делима Радована Белог Марковића нису у сразмерном односу. Оно што је потенцијално катастрофично у његовим делима увек је у вези са животом а не са смрћу.“
Дарен Миливојевић из Градске библиотеке Лајковац истакао је да Радован беше човек књиге, али и човек књига, да је знањем својим надвисио како Велики, тако и Мали Повлен, али и многе учене и приучене главе свога доба. “Тако је српски језик богат, а савремени писци га често модернизују и осиромашују. Радован се прихватио месијанске улоге спашавања српске књижевности показујући, али и доказујући да се у свињарском и краљевском језику српском находи обиље творачке снаге, од које се и умозрителна јапија може истесати.“
Директоркa лајковачке библиотеке Биљана Богдановић, евоцирала је успомене на Књижевника: „Прошла је година, осећај да је међу нама још увек је присутан, да ће се појавити на вратима Библиотеке и пити прву јутарњу кафу са нама, уз прелиставање дневне штампе и препричавање догађаја како из културног живота, тако и свакодневних варошких новина. Великан српске књижевности оставио нам је у аманет стваралаштво које морамо да сачувамо од заборава за нове генерације. Много је иницијатива које су покренуте да би се на достојан начин одужили Књижевнику. На нама је да истрајемо, како појединци, тако и заједно, удружени испред културних и образовних институција, па и других чинилаца који су битни за аманет српског језика“.
Претходно су представници Општине Лајковац, Градске библиотеке и планинара “Ћире” положили венце на гроб најпознатијег Лајковчанина на варошком гробљу. Радован Бели Марковић преминуо је 19. јануара 2022. у 75. години живота. У току године у Лајковцу, Ваљеву и на Повлену организовано је низ активности у знак сећања на познатог српског писца, које ће постати традиционалне.
