U jednoj od svojih pesama posvećenih rodnom Valjevu Olivera Lola Šutulić priželjkuje da “ vrati vreme“ i poetski oživi dragocene dožiljaje i utiske iz detinjstva. Svaki grad, protekom vremena, neminovno menja svoj izgled, pa tako i Valjevo. Pesnikinja i prozaistkinja Olivera Šutulić veruje da nestanak nekih gradskih celina, starinskih kuća i bašti, ne znači i gubitak jedinstvenog valjevskog duha, po kome su Valjevci lako prepoznatljivi, ma gde se u svetu obreli.
Olivera Šutulić se u svojoj prvoj knjizi pesama i priča VOLIMO SE MI, objavljenoj u jesen 2018. , odužila Valjevu ličnim uspomenama na detinjstvo, vešto povezujući prošle i sadašnje dane. U njenim pesmama su reka Gradac i stara čaršija Tešnjar „najbolji prijatelji“, a Ulice Dušanova i Pop- Lukina „po svakoj meri“, dok večernji smiraj nad rekom Kolubarom poziva na duševni mir i spokoj. Nadahnuta trajnom i neprolaznom poetikom rodnog grda Olivera Šutulić pripremila je dopunjeno izdanje svog literarnog prvenca, koji ovih dana navršava tri godine. Na nevolju, epidemija koronavirusa usporila je planirano predstavljnje ove knjige po gradovima u Srbiji, pa je samo čitalačka publika u Valjevu, Lajkovcu, Mionici i Ubu bila u prilici da čuje i sazna nešto više.
Zanimljivo je da Književna zajednica iz Sremske Mitrovice redovno poziva Oliveru Šutulić na svoja literarna okupljanja i objavljuje njene priče i pesme u svojim godišnjacima.
Da u njenoj poeziji i prozi nije sve „žal“ za prohujalim vremenima i prizivanje prošlosti, dokazuju i dve knjige dečjih pesama AKI I DRUGARI i ALJOŠINI SNOVI. Nadahnuta rođenjem i odrastanjem svog unuka Aljoše, Olivera Šutulić se pesnički obratila budućnosti- našoj deci, u želji da im detinjstvo oboji radošću i vedrinom. I u nameri da sačuvaju najlepša sećanja na mame i tate, bake i deke, dugare i poznanike, baš kao što je i ona te uspomene negovala i pretočila u pesme, priče i bajke.
