Nagrada „LJubomir P. Nenadović“ za najbolju putopisnu knjigu na srpskom jeziku u 2023/24. godini uručena je danas u Brankovini ovogodišnjoj dobitnici Vesni Aleksić, za knjigu „Melodije Evrope“.
„Smatramo da se naša odluka o ustanovljenju nagradu za najbolji putopis na srpskom jeziku, s razlogom potvrđuje svake godine, vrednujući ovaj književni žanr na pravi način, što svojim radom potvrđuje i naš uvaženi žiri. Naše sazvežđe laureata je podsticaj svim putnicima da putopise pišu, a mi mu ove godine pridružujemo jedanaestog slavodobitnika.
Nagrada „LJubomir P. Nenadović“ je jedinstvena nagrada za putopis u Srbiji, prepoznata po dobru u kulturnoj i društvenoj javnosti, među piscima, kritičarima, profesorima, bibliotekarima, putnicima, a moram reći da je poznata i publici u Valjevu i po Srbiji.
Zahvalnost dugujemo, pored već pomenutog stručnog žirija i gradu Valjevu, osnivaču Biblioteke, kao i Ministarstvu kulture Republike Srbije, koje preko konkursa, od samog početka, učestvuje u sufinansiranju manifestacije „LJubini dani“.
Poštovani gosti, zahvaljujem svima koji ste danas sa nama u Brankovini, a dobitnici nagrade, gospođi Vesni Aleksić, čestitam na zasluženom priznanju“, poručila je Violeta Milošević, direktorka Matične biblioteke „LJubomir Nenadović“.
„Današnja svečanost ne samo što u krug dobitnika nagrade „LJubomir Nenadović“ uvodi Vesnu Aleksić, spisateljicu koja se, već decenijama, i to sa mnogo uspeha, obraća najmlađim čitaocima, onima, dakle,od kojih započinje svaka avantura čitanja i kretanja kroz književne svetove, već nam, još jednom, pokazuje da istinski moderan pisac lako prelazi granice i književnih rodova i vrsta i tipova književnog stvaralaštva, i da i na novom polju stiže do visokih umetničkih rezultata“, kazao je predsednik žirija Radovan Mikić.
Mikić je dodao da je knjiga „Melodije Evrope“ Vesne Aleksić u tipično modernom maniru, više od svega knjiga putopisne proze, knjiga koja, pored svega drugog, pokazuje da se u srpskom putopisu zatvara krug.
„Naime, ako je LJubomir Nenadović svoje putopise takođe vezivao za evropski prostor i ako je u središte jednog svog putopisa sa amblematskim statusom stavio Italiju i najveću figuru srpske književnosti, P. P. NJegoša, ako su potom srpski putopisci kako im je s porugom, imajući u vidu njihove neinventivne naslove, govorio Jovan Skerlić, išli „tamo-amo“, „gore dole“ i po Istoku i po Zapadu, ali, jedno vreme, i po Jugu, beležeći u tom kretanju i vrlo visoke rezultate, od kojih su najveći oni u doba književne avangarde, posvedočeni u delima Miloša Crnjanskog i Rastka Perovića, sa Vesnom Aleksić srpski putopis se vraća u matični kulturni prostor, u Evropu“, poručio je između ostalog u svojoj besedi Mikić.
Nagradu „LJubomir P. Nenadović“, koja se ove godine dodeljuje jedanaesti put, uručila je Violeta Milošević, direktorka Matične biblioteke.
„Putopisi nisu samo „ divno pozorje oku“ kako je govorio Sterija Popović, već neponovljiva intimna geografija koja u literarnoj obradi nudi beskrajne mogućnosti. Zato su zavodljivi i izazovni, i čitaocima i piscima. Već decenijama, i jedni i drugi odgonetaju šta je to što ljude odvodi na putovanja, šta ih pokreće da pišu o njima, i zašto su putopisi rado čitani? Gotovo da nema pisca koji se nije oprobao u ovom žanru i pokušao da odgonetnne taj očigledni zanos, počev od Hesea koji tvrdi da nas na puteve pokreće žudnja za smislom i potvrdom besmrtnosti ljudske kulture, pa sve do anonimnog putnika koji je ostavio zapis kako putujemo ne da bi izbegli život, nego da NAS život ne izbegne. LJuba Nenadović je još davne 1851.godine dao jedinstven i jasan odgovor i jednima i drugima, samo jednom rečenicom: „ Svi putnici su bogati zarobljenici nepoznatih gradova i njinih običaja“. To je za mene bila i polazišna i krajnja tačka mnogih pitanja.
„Navigare necesse est, vivere not est necesse“- Ploviti se mora, živeti nije neophodno. Ovo je izreka „LJubinih“ putnika, onih koji se usude i da napišu koju reč o jadu i lepotama sveta. Živeti nije neophodno, ali život van uobičajenog, van rutine, van poznatog, ipak izoštrava čula, podiže dušu i preslišava znanja, želje i odvažnost. Najvažniji prtljag koji se nosi na put nevidljiv je svim kontrolama: to su naša znanja o tome šta želimo da vidimo, kao i skromnost koju možemo da naučimo kad se susretnemo sa velikim svetom i uvidimo koliko smo sitni, mali, ništavni pojedinci u njemu.
Bila sam veoma mala, možda i nepismena, kad sam u ruci držala knjigu neobično lepe naslovnice. Nisam je tada čitala, naravno, ali i sad je jasno vidim u unutrašnjem vidu, u sećanju. Mala džepna knjiga. Na naslovnoj strani nacrtan čovek obučen u gospodsko odelo; (otmen dugi sako po modi s kraja 19. veka). On sedi pred knjigom, (sveskom?) u ruci mu starinsko, pravo pero za pisanje. Sto za kojim sedi je stilski (bidermajer) i stolica je takva, ima zakrivljene nogare i ja sam očarana. Osećam da sve to ima veze sa gospodstvom i da je taj čovek svakako gospodin. Bio je to LJuba Nenadović i njegova „Pisma iz Italije“.
Pola veka kasnije, dok ovo pišem, znam da sam ispravno osetila da su gospoda samo ljudi koji imaju vezu s knjigama, ljudi koji drže knjige u rukama i kojima knjige uvek trebaju. Može i bez bidermajer nameštaja i bez lepog odela, samo neka je knjiga tu. Jer, čitati se mora, živeti nije neophodno.
Hvala žiriju, izdavaču koji je „pečatirao“ moju knjigu, hvala Biblioteci u Belom Valjevu , publici i svim budućim čitaocima ove knjige“, naglasila je ovogodišnja dobitnica nagrade Vesna Aleksić.
Čestitajući ovogodišnjem laureatu, prisutne je pozdravio gradonačelnik grada Valjeva Lazar Gojković.
„Čast mi je da vas pozdravim u ime grada Valjeva i da na ovom mestu, jednom od najvažnijih za kulturu i istoriju našeg naroda, prisustvujemo još jednom važnom događaju koji slavi lepu reč. Borba za očuvanje duhovnog i kulturnog identiteta počinje i traje baš na ovakvim mestima! Čestitam vam svima što ste deo ove borbe, a dobitnici nagrade što se priključila društvu najboljih -laureata ovog vrednog priznanja“, rekao je gradonačelnik Gojković.
Na svečanosti koja je održana u Brankovini povodom uručenja nagrade „LJubomir P.Nenadovć“, nastupila je grupa „Melem“ iz Valjeva.
Izvor:gradvaljevo
