Zbog značajnog rasta cena mazuta JKP Toplana, Valjevo je počela da koristi komprimovani prirodni gas. Kotao od 30 megavata priključen je na novu vrstu energenta, a do kraja januara biće završen probni rad i dodatna ispitivanja. Drugi kotao od 50 megavata, koji još koristi mazut, služiće kao rezerva za dogrevanje u slučaju izuzetno niskih temperatura.
„Početkom godine započeli smo proceduru prelaska na kompimovani prirodni gas , imamo kotao od 50 i od 30 megavata, radili su na mazut. Ono što je problem sa mazutom u prethodnom periodu je što ima velike promene u ceni .Od 2015.godine do danas cena se menjala na nivou od 25 dinara pa do 60 dinara. Sa tako velikim promenama cena u energentu jako je teško praviti neke planove za narednu godinu tako da smo početkom prošle godine ušli u realizaciju projekta da se kotao od 30 megavata prilagodi za sagorevanje komprimovanog prirodnog gasa. Imali smo najavu da će cena u 2018.godini ići na više kao i u 2019. imamo najavu da će u drugoj polovini 2019.godine NIS kao najveći proizvođač mazuta na našem tržištu prestati da proizvodi mazut iz razloga što su u 2017.godini uložili 350 miliona eura u postrojenje za duboku preradu nafte od dosadašnjih 52% koliko im je iznosila proizvodnja visoko kvalitetnih derivata sada otići na nekih 99% samim tim će umesto nekadašnjih 18% raspoloživih za mazut i ostale niže kvalitetne derivate sada će imati između 1-4%. To znači da će smanjiti ili gotovo ukinuti proizvodnju mazuta“, rekao je direktor Toplane Zoran Stepanović.
Komprimovani prirodni gas ima najmanji koeficijent emisije CO₂ po jedinici oslobođene energije i kao takav doprinosi poboljšanju kvaliteta vazduha, čuvanja prirode i zaštiti životne sredine.
„U skorije vreme očekuje se i zabrana korišćenja mazuta u Srbiji. Poslednjih godina, imali smo dva puta godišnje inspekcije koje su dolaze da utvrde sadržaj dimnih gasova koje proizvodimo u Toplani, proizvodimo toplotnu enegiju ali emitujemo štetne materije u vazduh. Merenja poslednje 2-3 godine pokazala su određena odstupanja, trebali smo da poboljšamo kvalitet sagorevanja i da smanjimo emisiju štetnih materija, ali to sa mazutom nije bilo moguće, imali smo azotne okside koji su 6-7 puta bili veći od graničnih vrednosti emisije. Prelaskom na gas uspećemo da sve štetne materije svedemo ispod granične vrednosti. Trenutno smo u probnom radu očekujemo da se sledeće nedelje urade garancijska ispitivanja. U poslednje tri nedelje grejemo grad na gas, ukupno dva dana smo koristili mazut. Imamo već neke rezultate vezano za rad na gas, sada smo sigurni da ćemo imati sve rezultate emisija štetnih materija ispod zakonom dozvoljenih graničnih vrednosti. Garancijska ispitivanja smo prošli i imaćemo stepen iskorišćenosti 96-98% pri čemu treba istaći da je kod mazuta 85% korisnosti komplet postrojenja“, naglasio je direktor Stepanović.
Na grejanje Toplane prošle godine urađeno je priključenje Opšte bolnice Valjevo, tako da sa bolnicom ukupno površina iznosi 388 000 kvadrata. Sa novim priključcima u sledećoj godini planirano da je da se pređe cifra od 400 000 kvadratnih metara.
„Prošle godine radili smo neke analize u smislu da planiramo priključenje individualnih kuća. Došli smo do zaključka da ima smisla priključivati individualne objekte i to samo one koje su več na trasi toplovoda , prilično je nerentabilno ući sad sa toplovodom na primer u Novo Naselje iz razloga što su troškovi priključenja po objektu izuzetno visoki i izlaze preko 10 000 dinara investicije po m² objekta što u ovom momentu Toplana nema mogućnost da investira, smatram da bi to i uz pomoć Grada bilo jako teško, kada govorimo o vrednostima 10 000 po m² za kuću koja ima 100 kvadrata to iznosi milion dinara. U takvim okolnostima je rentabilnije ne ulagati u toplovodnu već u toplotnu izolaciju, zamenu stolarije ,zamenu kotlova na ugalj, nekim čistijim i efikasnijim energentima, tako da dolazimo do zaključka da se treba usmeriti na priključenje objekata koji su na trasi već urađenog vrelovoda. Činjenica da vrelovodna mreža zadnjih 10 godina je razvijana prilično u velikom obimu dok samo priključenje objekata na trasi vrelovoda nije završeno u obimu u kom je predviđeno i plan je da u 2019. i u narednim godinama priključujemo one objekte koji su na trasi vrelovoda ili su u neposrednoj blizini“, istakao je direktor Stepanović.
Prošle godine imovina koja je bila u vlasništvu Grada preneta je Toplani na korišćenje i upravljanje.
„U prethodnoj godini u saradnji sa Gradom uspeli smo da prenesemo imovinu i da upišemo u Agenciji za privredne registre kao imovinu Toplane. To se odnosi na ovaj objekat Toplane i na kompletne podstanice kojih ima oko 140, nije prenet vrelovod koji po Zakonu o javnoj svojini i ne može biti prenet Toplani. Imovina je do sada bila u vlasništvu Grada, sada je preneta Toplani na korišćenje i upravljanje što će omogućiti da u narednim godinama realnije prikazuje svoj rezultat. Mi smo u prethodnim godinama prikazivali velike dobiti iz razloga što je amortizacija na tu imovinu koja nije bila u našem vlasništvu praktično išla i na prihode i na rashode. Toplana je među prvim javnim preduzećima u Srbiji koja je uspelo to da uradi u saradnji sa Gradom i verujem da će to biti neka vrsta recepta ostalim javnim preduzećima ne samo u Valjevu nego i šire“, zaključio je direktor Stepanović.
