Ukoliko dođe do instrumentalizacije obrazovanja zarad političkih ciljeva, procenićemo situaciju i prema njoj se odrediti u skladu sa zakonom
Primarni cilj prosvetnog vrha je da školska godina sutra u osnovnim i srednjim školama regularno i svečano počne, da đaci sednu u klupe, da profesori za katedrama budu lideri u pogledu znanja i sticanja veština za mlade naraštaje, da obrazovanje izađe iz ćorsokaka u koji je dovedeno politizacijom, ističe u razgovoru za „Politiku” Dejan Vuk Stanković, ministar prosvete. U haotičnoj školskoj godini za nama po nalogu prosvetne inspekcije smenjeno je 25 direktora škola, a triput više je samoinicijativno podnelo ostavke. Uoči prvog septembra bojazan je da bi prošlogodišnji fijasko mogao da se ponovi, a svi se nadaju da neće. Gotovo da se ne govori o unapređenju kvaliteta obrazovanja, motivaciji đaka i nastavnika, afirmaciji nastavničkog poziva. Nema najava štrajka prosvetnih radnika. Neizvesnost ne izostaje.
Može li da se ponovi masovna opstrukcija rada obrazovnog sistema koja je obeležila školsku godinu za nama?
Nadam se da će u nastupajućoj biti više odgovornosti i kod onih koji nisu politički istomišljenici sadašnje vlasti i da će u obrazovnom sistemu biti najvažnije obrazovanje. Ministarstvo prosvete se, u skladu sa svojim strateškim opredeljenjem i društvenom obavezom, zalaže za punu normalizaciju nastavnog procesa. Ali ukoliko dođe do instrumentalizacije obrazovanja zarad političkih ciljeva, procenićemo situaciju i prema njoj se odrediti u skladu sa zakonom.
Očekujete li nove blokade škola i fakulteta i kako će prosvetni vrh to da spreči ili leči?
Hoću da verujem da toga neće biti. Hoću da verujem da ćemo normalizaciju usvojiti kao zajednički cilj ministarstva, zaposlenih u prosveti, đaka, studenata i njihovih roditelja. Normalizacija obrazovnog procesa znači aktivnu nastavu, ocenjivanje u skladu sa znanjem, vraćanje primarne obrazovne uloge, a onda i vaspitne funkcije školi. Znači i da su blokade deo prošlosti i da sukobi političkog karaktera budu u sferi politike koja se u demokratskom društvu vodi bez opstrukcije važnih društvenih sistema kao što je obrazovanje.
Srednjoškolci najavljuju proteste. Podsećaju da je sutra tačno deset meseci od pada nadstrešnice i tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Šta ako opet budu masovno izostajali sa nastave i ako ih u tome podrže roditelji i profesori?
Neotuđivo je pravo na politički stav. I mladi punoletni ljudi neka svoja politička prava koriste u skladu sa zakonom. Međutim, niko zbog svog političkog stava nema pravo da uskrati drugim učenicima i nastavnicima pravo na obrazovanje i rad. Dakle, i srednjoškolci koji žele da iskažu svoj politički stav obrazovanje treba da odvoje od politike jer je to pre svega u njihovom interesu. Zakon je jasan. Izostanci sa nastave će se bezuslovno evidentirati, a ne mogu se opravdati političkim razlozima.
Obaveza je roditelja da pravdaju izostanke učenika. Srednje obrazovanje nije obavezno. Osnovno jeste. Znaju se prava, obaveze i odgovornosti učenika i zaposlenih, u kojim situacijama se pokreću i kojim merama se mogu okončati vaspitno-disciplinski, odnosno disciplinski postupci. Da li je sistem spreman da ponovo „zažmuri” na neregulisane izostanke do trećine godišnjeg fonda časova u znak nezakonitog protesta, uz potencijalno produžavanje nastavnog dela godine?
Ne. Sistem će ove godine biti maksimalno delotvoran u granicama zakona. To je moja poruka svima: i onima koji upravljaju školama, i onima koji rade u školama, i onima koji pohađaju škole. Sistem će funkcionisati u punom kapacitetu. To je primarni državni interes. Nema popuštanja u tom pogledu. Deca treba da stiču nova znanja i veštine, profesori da se bave svojim poslom. Nema alibija za nerad obrazovnih institucija, fiktivne štrajkove i nezakonite prakse kao što su blokade. Zna se čemu služe škole. Zna se kako funkcioniše politika, a kako obrazovanje. Niko tu nije neobavešten i niko tu nije naivan. Da neko pokušava da preko obrazovanja generiše političku i društvenu krizu, smatrajući tu krizu svojom šansom da izvrši prevrat – to neće biti ni sudbina političkih procesa, ni sudbina obrazovnog sistema. Svima nama, kao društvu, u interesu je da škole i fakulteti normalno rade, jer obrazovanje je važan, ako ne i odlučujući resurs za održiv društveni napredak.
Javnost je preplavljena vestima o smenama direktora osnovnih i srednjih škola. Nezvanična je procena da je 70 direktora podnelo ostavke. Veliki je broj nastavnika kojima uoči nove školske godine nisu produženi ugovori na određeno vreme. Šta kažu zvanični podaci i je li sve to zbog blokada?
U protekloj školskoj godini 75 direktora škola podnelo je ostavke iz različitih razloga. Razrešeno je dužnosti 25 direktora na osnovu nalaza prosvetne inspekcije. U Srbiji ukupno postoji 1.860 osnovnih i srednjih škola, toliko je i direktora tih škola. Ostavke je podnelo četiri odsto direktora, a svega 1,3 odsto je razrešeno dužnosti. Prema tome, Ministarstvo prosvete nije preduzelo nikakve masovne represivne poteze. Razlozi za smenu direktora bazirani su na nalazima prosvetnih inspektora i utemeljeni u zakonu. Blokade rada škola nisu zakonite. Treba da napravimo jasnu razliku između tri tipa političkog aktivizma. Jedan su politički protesti. Oni počivaju na sintezi dve slobode koje su garantovane Ustavom i propisane pozitivnim zakonima. To su sloboda okupljanja, a prethodno sloboda mišljenja i izražavanja. Vi se organizujete kao grupa ljudi i u skladu sa zakonom na ulici protestujete, formulišete vaše ciljeve, vaše konkretne poteze i pokušavate da komunicirate sa javnošću, da se borite za legitimitet tih ciljeva. Drugi vid političke akcije je socijalno-ekonomski motivisan i zove se štrajk. On podrazumeva minimum procesa rada i vrlo jasno pozicioniranje aktera koji predvode taj štrajk, koji ispostavljaju pre svega socijalno-ekonomske zahteve prema vladi. Ministarstvo prosvete vodi aktivan dijalog sa reprezentativnim sindikatima uz visok nivo uzajamnog poštovanja i razumevanja. Treći vid političke akcije je ovaj koji se dogodio prošle godine, koji znamo kao blokade, a koji nije prepoznat ni u jednom zakonu, ni u jednom pozitivnom pravnom dokumentu koji bi garantovao da na blokade imate pravo. Reč je o unutrašnjem podrivanju institucije koje sprovode oni koji su u njoj zaposleni, počevši od uprava fakulteta, nekih srednjih i osnovnih škola, čak i pojedinih predškolskih ustanova. U tome učestvuje i deo srednjoškolaca, nažalost, uz asistenciju jednog dela politički opredeljenih roditelja, koji čak i obrazovni sistem smatraju platformom za iskazivanje svog političkog nezadovoljstva i ambicija. Ugovori za nastavnike na određeno vreme definisani su prema potrebama nastavnog procesa i na direktorima škola je da procene da li bi neko trebalo da bude i dalje angažovan u skladu sa potrebama organizacije nastave. Ne vidim politizaciju u tome što neko nije dobio produžetak ugovora o radu. A da sam ja direktor neke škole, sa velikim i dobrim razlozima bih otkazao ugovor o radu zaposlenom koji je kršio zakon i opstruisao nastavni proces, jer bih kao direktor bio odgovoran za organizaciju rada škole i za one koji opstruiraju radni proces ne bi bilo mesta u ustanovi kojom rukovodim.
Ugled prosvetnih radnika gotovo je potpuno urušen, a početne plate nikako da dosegnu republički prosek. Šta planira prosvetni vrh da uradi da se situacija promeni nabolje?
Morali bismo pre svega da u vrednosnom sistemu u društvu afirmišemo status nastavnika. To nije samo stvar novca nego i ugleda i poštovanja koje ti ljudi treba da imaju. Iako je ovo delikatan ekonomski trenutak, imajući u vidu političku nestabilnost koja je generisana blokadama i opstrukcijama normalnog života, korigovali smo zarade u prosveti. Nakon sektorskog povećanja u januaru od 11 odsto, na osnovu izmene uredbe o koeficijentima plate nastavnika su dodatno uvećane za još pet odsto u martu i porašće za još pet odsto u oktobru. Osnovna zarada nastavnika sa sedmim stepenom stručne spreme za oktobar 2025. godine, koja se isplaćuje u novembru, biće 106.104 dinara. Plata nastavnika sa deset godina radnog staža iznosiće 110.348 dinara, sa 20 godina staža – 114.592 dinara, sa 30 godina staža – 118.837 dinara. To su iznosi koji se kreću u granicama republičkog proseka, a ranije je bio cilj da se to dostigne.
Aktuelni ciklus Međunarodnog programa procene učeničkih postignuća PISA 2025. trebalo je da se realizuje u 240 škola u Srbiji u martu i aprilu, ali je zbog obustave rada u delu škola odložen za septembar. Hoće li se održati?
Škole su spremne. Planirano je da testiranje učenika u okviru studije PISA 2025. počne 22. septembra. Rezultati ovog istraživanja su jedan od parametara koji govore o kvalitetu obrazovanja u Srbiji. Realizujemo i druga međunarodna ispitivanja. Imamo i završni ispit za kraj osnovnog obrazovanja kao nacionalno testiranje kojim se, takođe, meri kvalitet našeg školstva. Obrazovanje nije samo stvar institucije nego i svakoga od nas lično – želje da učimo, volje da se napreduje u savladavanju novih znanja i veština. Kao što sam i svojim studentima govorio, nema te škole koja će vas učiniti obrazovanim, vi ćete sami sebe učiniti obrazovanim. Škola je stanica na tom putu, a vi ste dinamičan resurs koji se uvećava znanjem, ukoliko znanje prihvatite kao vrednost u životu.
Gotovo svaki drugi petnaestogodišnjak u Srbiji iz matematike nije stekao funkcionalna znanja niti može da ih primeni u svakodnevnim životnim situacijama, a svaki treći ne razume pročitano i ne dobacuje do elementarnog nivoa naučne pismenosti – pokazuje PISA već više od dve decenije. Akcionim planom Strategije razvoja obrazovanja za period od 2023. do 2026. godine, kao direktan odgovor na preporuke proistekle iz studije PISA, predviđeno je donošenje novih standarda, zatim reformisanje programa nastave i učenja, pa i kreiranje nacionalnih testiranja čitalačke, matematičke, naučne i digitalne pismenosti učenika. Šta je od toga urađeno?
Doneti su novi standardi obrazovnih postignuća. Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja pripremio je planove i programe nastave i učenja za prvi i peti razred osnovne i prvi razred srednje škole, čija bi primena trebalo da počne od školske 2026/27. godine, u cilju otklanjanja manjkavosti koje je pokazao naš obrazovni sistem. Nadam se da će kod dece, kroz proces vaspitanja, sazreti uverenje da znanje nije teret koji stičete zbog toga što vas neki profesor na to navodi i podstiče, pa verifikuje i ocenjuje, nego da je znanje sopstveni resurs koji vam omogućava da lakše i bolje živite. Ovo su pitanja od suštinskog značaja za naše obrazovanje, a prvi put mi ih neko postavlja otkako sam postao ministar prosvete. Bilo bi dobro da sad govorimo o unapređenju tehnika učenja, podizanju nivoa motivacije đaka i nastavnika, reafirmaciji nastavničkog poziva. Nažalost, najviše pričamo o tome da li će sistem funkcionisati, da li ćemo se suočiti sa šetnjama i komemorativnim ćutanjem kao političkim performansima, da li će direktori morati da pribegavaju disciplinskim postupcima, da li će inspekcije biti na terenu i koliko će biti delotvorne. Ključne teme su pokrivene politizacijom. Nama treba stalna inovacija u pogledu pedagoških praksi, da se oslobodimo kognitivističkog balasta našeg obrazovanja, otvorimo prostor za veću slobodu i kreativnost dece, veću interakciju u učionici, da odemo od autoritarnog modela učenja u kome je samo nastavnik izvor, a deca puki recipijenti i reproduktivci informacija. Treba da se okrenemo i digitalnim tehnologijama. Imamo potencijale da 40 odsto naših škola zahvaljujući brzini interneta može sad da uključi veštačku inteligenciju u proces obrazovanja. Idemo ka tome da to mogu sve naše škole, ali nam je za to potreban kompetentan kadar. Imamo potencijala za napredak, ali bojim se da u ovom trenutku ne stižemo ni da osmislimo kako da te potencijale optimalno koristimo jer je politička izmaglica još uvek u prosveti i, nažalost, u vrtlogu političke atmosfere dočekujemo prvi septembar u školama, a i prvi novembar kao početak školske godine u visokom obrazovanju.
Vlada Srbije pre mesec dana formirala je komisiju koja će analizirati upisnu politiku i realizaciju u poslednjih pet godina u visokom obrazovanju na svim nivoima akademskih studija, ne i strukovnih. Izveštaj o radu ova komisija treba da preda vladi do 15. septembra. Šta je u stvari posao ove grupe i čemu treba da doprinesu rezultati analize kojom se bavi?
Rad ove grupe je vrsta inovacije u našoj obrazovnoj politici. Treba da postavimo pitanje upisnih kvota i vidimo za kojim studijama postoji istinski društveni interes, da posmatramo i prolaznost, sagledamo koliko planovi i programi studija idu u susret očekivanjima i sposobnostima studenata. Najzad, da analiziramo i prosečne ocene, utvrdimo kvalitet obrazovanja, ali i kapacitete naših studenata. Uvek ističemo nadarene, ali u obrazovnom procesu moramo voditi računa i o onima sa manjim ili prosečnim sposobnostima. Suština je da dobijemo pregled šta se zapravo u visokom obrazovanju dešava. Mislim da tu treba dinamizovati odnose. Kao deo savremenog obrazovnog konteksta ne možemo ostati na monopolu državnih univerziteta. Treba uvesti načelo konkurencije, podstaći privatnu inicijativu radi novog obrazovnog kvaliteta. Zašto ne, i biti spreman za takozvano transnacionalno obrazovanje, tačnije davanje dozvola stranim univerzitetima da rade u našoj državi, uz uvažavanje obrazovnog suvereniteta Srbije, odnosno kriterijuma koje propisuje Nacionalno akreditaciono telo.
Prošle jeseni, kada je predstavljena „Riznica”, prva nacionalna čitanka za učenike prvog i drugog razreda osnovne škole, najavljeno je da će nacionalne čitanke do kraja školske godine dobiti i svi ostali đaci. To se nije desilo. Ove čitanke su jedino obavezno nastavno sredstvo, projekat države od nacionalnog značaja. Zašto i preostale tri (za osnovce trećeg i četvrtog razreda, za đake od petog do osmog i za srednjoškolce) još nisu u rukama učenika i kada će biti?
Priprema i odobravanje udžbenika su kompleksan posao. Prema informacijama iz Zavoda za udžbenike, javnog izdavača kome je poveren ovaj posao, distribucija nacionalne čitanke za treći i četvrti razred osnovne škole bi trebalo da počne tokom septembra. Nacionalnu čitanku u osnovi vidim kao prelazno rešenje dok ne dobijemo nacionalne udžbenike. Kada čitav posao u vezi s nacionalnim udžbenicima bude završen, nacionalna čitanka može ostati pomoćno sredstvo u nastavi, a svakako će se koristiti i u dopunskim školama na srpskom jeziku za našu decu u inostranstvu.
Izvor:politika.rs
