Već duže od decenije Grad Valjevo, radi zaštite životne sredine, čeka na Regionalni centar za upravljanje otpadom sa deponijom „Kalenić“, čija bi izgradnja trebalo da počne sredinom 2023. U pitanju je međuregionalni projekat na nekadašnjim rudarskim kopovima nedaleko od Uba, u koji su zajednički uključeni gradovi i opštine Kolubarskog okruga, dela Mačvanskog okruga i nekih delova Beograda, a biće finansiran sredstvima iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj. Prosečno se na ovom području sakupi oko 350 tona čvrstog otpada dnevno. Izgradnja Deponije u Kaleniću trajaće bar dve do tri godine, a do tada velike količine smeća neće nestati same od sebe.
U razgovoru sa direktorkom „Vidraka“ Ksenijom Badem o dobrobitima buduće Deponije za ceo region, ne može da se zaobiđe i činjenica da, kao narod, ne vodimo dovoljno računa o čistoći sredine u kojoj živimo, odnosno da smo nedovoljno „ekološki osvešćeni“, kako se sad moderno definiše naša sklonost da prekomerno zagađujemo vodu, vazduh i zemlju.
“ U razvijenim evropskim zemljama država je ta, koja svakom domaćinstvu obezbeđuje tri mini- kontejnera za odlaganje papirnog otpada, plastične ambalaže i biootpada. Prosec selekcije počinje već u kući. Mi smo još , rekla bih, daleko od toga, jer je ovde neretko problem da se i ulični kontejneri, predviđeni za različite vrste smeća, ispravno koriste. Konkretno, gomila biootpada često završi u kontejneru za plastičnu ambalažu. Ili je u pitanju nemar, ili nismo naučili da sortiramo smeće. Takođe, još uvek mnogo koristimo plastične kese, umesto da ih zamenimo papirnim kesama i da u kupovinu odlazimo sa torbom, cegerom, rancem…U vetrovitim danima na stotine plastičnih kesa se valja ulicama. Čak ni naplata kesa u prodavnicama nije značajno smanjila njihovu upotrebu, jer im je cena niska. Krajnje je vreme da promenimo stav prema otpadu. Jedna od dobrih mera, koja daje rezultate na Zapadu je i pojedinačni otkup ambalaže, konkretno staklenih i plastičnih boca i posuda. To građane motiviše da, vodeći računa o svojoj sredini, zarade i koji evro.“-kaže direktorka.
Zaista se čini da nema tog preduzeća gradske čistoće u Srbiji, koje bi izašlo na kraj sa našim „baš me briga, ima ko je plaćen da čisti za mnom“. Uviđaju to i stranci, koji ističu lepotu naše prirode, ali i čuđenje zbog mnoštva divljih deponija.
“ Vec decenijama su divlje deponije ogroman problem, jer niču preko noći. Kabasti otpad, čak i uginule životinje, sve to može da se nađe na obodima grada, kraj puteva, u blizini reka. Naše preduzeće uklanja divlje deponije po nalogu Komunalne inspekcije. Nedavno smo uklonili smetlište na Golupcu na Divčibarama. Na poziv mesnih zajednica redovno učestvujemo u akcijama čišćenja parkova i okolnih šuma. Naš vozni park nije baš najnoviji a nemamo ni dovoljno radnika-čistača. Sakupljanje i reciklaža otpada je ključ za rešenje ovog problema. U toku je dobijanje dozvole za osnivanje Centra za otkup otpada u Industrijskoj zoni. Za sada, naši „sekundarci“ prikupe manju količinu uglavnom plastične ambalaže, a znamo koliko flaša može da se nađe ispred pekara, restorana i kafića. Ove godine nam je pomoglo ministarstvo za zaštitu životne sredine sa 230 kontejnera, koje smo postavili u dvorišta vrtića, škola i fakulteta, kao i objekata u kojima se služe hrana i piće. Sve se čini kako bi se izbegle kaznene mere.“ – kaže Ksenija Badem, napominjući da su građani Zapadne Evrope tek do pre koju deceniju postali „čistunci“ primenom kaznene politike.
Mnogima su veliki problem a i bolna tema psi lutalice. Ksenija Badem je ljubitelj domaćih životinja i nema razumevanja za sve naše sugrađane koji svoje ljubimce prepuštaju ulici.
“ Nedavno sam i sama videla tek okoćenu štenad pred ulazom jedne zgrade. Groblja su prepuna pasa lutalica. Grad godišnje isplati 25 miliona dinara za štete zbog ujeda pasa.Taj novac bi mnogo poboljšao rad Službe zoohigijene u Zlatariću, gde je smešteno oko 250 pasa, a zaposleno svega petoro ljudi. Ako volimo pse i nabavljamo ih prevashodno na dečji zahtev, trebalo bi da savesno o njima brinemo a ne da ih, s prvim problemom, puštamo na milost i nemilost ulice. Više to govori o nama samima, nego o tim jadnim životinjama, koje nagon za preživljavanjem pretvara u zveri. „
Godina na isteku nije bila laka za „vidrakovce“. Suočavali su se i hvatali ukoštac sa mnogim teškoćama. Često su bili meta kritika, posebno na društvenim mrežama, gde se Valjevo karakteriše kao prljav grad. Pravo je vreme da razmislimo koliko smo mi, građani, čisti, kad tako zlurado ocenjujemo rad „Vidraka“. Centar Valjeva je mnogo čistiji i lepše uređen nego do pre koju godinu. Vide se rad i trud, a nastavak svih planova i projekata za zdraviju životnu sredinu uslediće već u prvim danima 2023.
Na kraju razgovora direktorka Ksenija Badem građanima Valjeva želi srećne predstojeće novogodišnje i božićne praznike.
/redakcija/
