Славица Гароња из Београда први је добитник књижевне награде „Радован Бели Марковић“ за роман „Шапати Mале Влашке“ (Прометеј, 2022). Награда јој је уручена данас, на рођендан Белог Марковића, на пригодној свечаности у у порти манастира Светог Ђорђа у селу Ћелије код Лајковца, које је родно место познатог књижевника.
Награду је Славици Гароња уручила Биљана Богдановић, директорка Градске библиотеке Лајковац, која је и организатор конкурса за најбољу књигу прозе на српском језику у 2021/22. години. Конкурс је установљен у знак сећања на знаменитог писца и суграђанина, преминулог у јануару ове године.
Одлуку је већином гласова донео жири у саставу др Слађана Илић, председник, др Весна Тријић и мастер Дарен Миливојевић. „Шапати Mале Влашке“, са ауторкиним романима „Повратак у Аркадију“ (СКЗ, 2014) и „Парусија, гласови испод папрати“ (Прометеј, 2018), чини својеврсну трилогију о животу и судбини Срба из Западне Славоније. У образложењу, које је прочитала др Слађана Илић, наводи се да је изузетна вредност и значај овог романа његова енциклопедијска и речничка, истовремено и лирска природа.
– На начин сродан белимарковићевском ауторка чува целокупну језичку меморију приповеданог простора, од тог богатства стварајући дело које садржи: приче из давнина, али и из свакодневног живота, анегдоте, пословице, веровања, поуке, пошалице, ругалице, бајања, басме, песме, изворну мудрост…Тај језик је за њу биће Аркадије, оне које више нема, о којој увек лирски приповеда, јер како би другачије о повлашћеном простору свог живота, а која је у последњем усташком погрому, у тоталном геноциду, деведесетих година прошлог века, потпуно збрисана. Дакле, остаје језик, једино имање крајишких Срба и „стари граничар“, како га назива писац предговора овој књизи. Отуда, јасно, није случајно што је ауторка као први мото овог романа записала речи из прозе нашег вољеног Радована: „У междувремљу, нек знаш, дањивам ти и ноћивам у језику своме!ˮ Тај језик има име, он јесте „краљевски језик српскиˮ, како се Радован никада није устезао да каже, напротив! То чини и Славица Гароња, како овим романом, тако и целокупном трилогијом, са пуном свешћу о томе, а искуством предака поучена, да смо у њему једино сигурни – закључује председница жирија.
Ако бих се усудила да поредим његову поетику са својим награђеним романом могла бих рећи да су главни јунаци наших проза простор и време, и наравно – језик и речи, рекла је, између осталог, Славица Гароња и наставила:
– У језику и речима је отклон од зла историје, али често и ругобне и контаминиране стварности. И може се назвати симболичном копчом, као доказ да ништа није случајно, да као мото на почетку мог романа стоји баш реченица Радована Белог Марковића, као мантра која ме је увек призивала, кадгод бих поклекла пред својим наумом, а која гласи: “У междувремљу, нек знаш, дањивам ти и ноћивам у језику своме!“ На моје велико задовољство путеви су нам се укрстили, сада, на овом вишем, метафизичком плану. Захваљујем жирију који ми је указао част и поверење да се „Шапати Mале Влашке“, као први, овенчају наградом са именом Радована Белог Марковића. Надам се да нас данас Бели гледа са ових сводова и једино жалим што није дочекао овај роман, за који је знао да га пишем и коме би се, верујем, радовао.
Покровитељ књижевне награде је Општина Лајковац.
