Danas je RPK Valjevo u skupštinskoj sali grada Valjeva
održala javnu raspravu na temu državne strategije upravljanja plastikom u Republici Srbiji do 2030. godine, strateških ciljeva i uklapanja plastike u koncept cirkularne ekonomije.
Udruženje za hemijsku industriju i Grupaciju proizvođača plastike napravili su strategiju za Srbiju da bi zaštitili proizvođače i ujedno zaštitili i životnu sredinu. Mirjana Balog Kormanjoš, viši savetnik Udruženja za hemijsku industriju u PKS je istakla da u toj strategiji je napravljena ozbiljna analiza proizvodnje , potrošnje celog životnog ciklusa plastike i ponuđene su neke mere.
„Sve je počelo 1.januara 2018.godine kada je Kina zabranila uvoz plastike iz EU i tada je EU napravila svoju strategiju upravljanja plastikom , tada su donete razne direktive koje su se odnosile na smanjenje upotrebe plastike .Međutim, plastika je vrlo koristan materijal koji ne može da se izbaci iz svakodnevnog života iako je napravljena neka negativna medijska kampanja prema plastici mi smo u Srbiji kroz Udruženje za hemijsku industriju i Grupaciju proizvođača plastike rešili da napravimo jednu strategiju za Srbiju da bi zaštitili proizvođače i ujedno zaštitili i životnu sredinu. U toj strategiji je napravljena ozbiljna analiza proizvodnje , potrošnje celog životnog ciklusa plastike i ponuđene su neke mere .Sve mere i sve što je urađeno u ovoj strategiji se oslanja na Evropsku strategiju, na Evropsku direktivu oslanja se na to da se upotreba plastike smanji ali i da pošto je plastika materijal koji može milijardu puta da se reciklira da napravimo jedan životni ciklus i zato se zove Strategija upravljanja plastike u cirkularnoj ekonomiji i znači da nekome je otpad , drugome to može da bude sirovina. To znači da možete staru kesu da ubacite u novi materijal i napravite jedan životni ciklus te plastike bez bacanja u prirodu. Ova strategija se oslanja na sve ono što propisuje EU i definiše neke mere ali ne samo za kese nego za sve vrste plastike. Dati su rokovi koji su razumniji , možda malo duži od rokova u EU zato što svi proizvođači imaju neke kreditne linije gde su kupili opremu i da bi se prilagodili novoj tehnologiji , na nove materijale neophodno je da imaju i neke rokove da mogu to da urade“,rekla je Mirjana Balog Kormanjoš .
Plastika je funkcionalan, sveprisutan i važan materijal za privredu Srbije i život stanovništva, s primenama u ambalaži, građevinarstvu, transportu, elektronici, medicini, robi široke potrošnje i drugim oblastima. Sadašnjim korišćenjem plastike i odlaganjem plastičnog otpada ne ostvaruju se privredne koristi koje bi doneo kružni pristup, pa plastika završava na deponijama ili se odbacuje u životnu sredinu. Istovremeno se plastika kao vredan materijal koji bi se mogao vratiti u privredu gubi nakon što je postala otpad. Cirkularni pristup omogućio bi da plastika umesto otpada postane vredna sirovina za izradu novih proizvoda.
„Strategija je za celu Srbiju ne menja zakonsku regulativu iz ove strategije mogu da izađu neke uredbe , mogu da izađu pravilnici koji će regulisati posebne oblasti, ali ona daje samo jedan okvir državi i zakonodavcima da u njoj mogu da pronađu ozbiljne analize kada je u pitanju plastika , vezano za neke alternativne materijale gde mogu da se primene i ozbiljne su mere date za svaku vrstu plastike. Naša strategija se bavi upravljanjem plastikom i ceo životni ciklus od proizvodnje do upotrebe i potrošnje sakupljanja i ponovnog vraćanja u proizvodnju.Tako da ona daje neke okvire , ali mora da se donesu određeni pravilnici , uredbe, zakoni . Očekuje se da će se doneti novi Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu koji će takođe značajno regulisati i tu reciklažnu industriju zato što je najveća medijska negativna kampanja jeste prema ambalaži i ambalažnom otpadu jer mi to najčešće koristimo. Neke koristimo 2-3 minuta i već ih odbacujemo , neke koristimo duže , više puta. Cilj je da sve to recikliramo ili obzirom na dužinu potrošnje što manje koristimo“,naglasila je Kormanjoš .
Evropska komisija zbog stalnog porasta stvaranja plastičnog otpada i njegovog ispuštanja u životnu sredinu još 2015. godine donela Akcioni plan EU za cirkularnu ekonomiju gde je plastika identifikovana kao ključni prioritet, a iz Akcionog plana 2018 proistekla je evropska Strategija za plastiku u cirkularnoj ekonomiji.
„To što se sada dešava vezano za zabranu nekih materijala „kesa nije kriva što je na drvetu, krivi su ljudi što su je tu bacili“ i ključ jeste u reciklaži , da se napravi ozbiljan sistem prikupljanja ne samo kesa nego i svih vrsta otpada. To će Srbija morati da reši kao i sve zemlje u okruženju zato što sada još uvek možemo otpad da izvozimo. Međutim od 2021. godine EU propisuje da svaka država mora da reši svoj otpad. U tom trenutku kada nećemo moći više da izvozimo, moraćemo da se pozabavimo našom reciklažnom industrijom da imamo barem jedan tretman opasnog otpada , jednu spalionicu otpada gde ćemo moći da trajno rešavamo naš otpad. Mislim da će tada morati ozbiljno da profunkcioniše i reciklažna industrija ali i operateri i država radi na tome i da ćemo imati do kraja godine neku strategiju upravljanja otpadom“, zaključila je Mirjana Balog Kormanjoš, viši savetnik Udruženja za hemijsku industriju u PKS .
