Prilikom jučerašnje posete preduzeću „Krstako“ u Beloševcu gradonačelnik Valjeva dr Slobodan Gvozdenović je istakao višestruki značaj fabrike, ne samo što će zaposliti oko 150 ljudi, već i veliki broj kooperanata sa sela jer oni isto tako mogu da nađu interes sa „Krstakom“, a ne da idu u Prijepolje, Bosnu ili negde drugde po Srbiji gde su do sada vozili svoje proizvode.
“Značaj za selo je ogroman, i pored toga što je ovo voćarski kraj seljaci mogu da se bave proizvodnjom drveta i da imaju siguran plasman baš ovde u ovoj fabrici. Proizvodi ove fabrike su 100% izvozno orijentisani i plasiraju se u Kinu, Bliski Istok, Zapadnu Evropu , Austriju i Italiju koja je pre svega zainteresovana ne samo za dasku, već i za proizvodnju peleta. Gradska vlada dve godine pratili ovu investiciju asfaltirali smo put od Beloševca do granice sa opštinom Mionica u saradnji sa JP „Putevi Srbije“ uz veliku pomoć Darka Glišića, ali isto tako smo bili na usluzi i investitoru onda kada je to bilo neophodno kao Gradska uprava. Ova mini industrijska zona koja je oživela u Beloševcu, je veoma interesantna da se poveže sa putem M4, sa postojećim Industrijskim zonama „Stefil“ i novom industrijskom zonom. Zadatak u narednom mandatu, koji je veliki izazov ali isto tako i veliko zadovoljstvo da jednu takvu investiciju Republika upravo ovde u Valjevu locira i da pored puta M4 ima povezane tri industrijske zone“, rekao je gradonačelnik Valjeva dr Slobodan Gvozdenović.
Preduzeće je osnovano 1992. godine u Beogradu, a već 2000. godine dolazi do vlasničke i profesionalne transformacije kada je osnovna delatnost firme postao transport u međunarodnom saobraćaju, špediciji i trgovini. Iste godine preduzeće menja i vlasničku strukturu i postaje kompanija mešovitog belgijsko-nemačko-srpskog kapitala.
Po rečima Milana Krstića, vlasnika i direktora, firma „Krstako“ iz Beograda je uložila u Valjevo u svoj novi pogon za preradu drveta investiciju u vrednosti od šest miliona evra.
„Odlučili smo se da dođemo u Valjevo iz dva razloga, otac je rodom iz ovog kraja, a drugi razlog je izuzetno kooperativna saradnja sa gradonačelnikom Gvozdenovićem, koji nam je bio na raspolaganju 24 sata dnevno od početka celokupnog projekta. Projekat je realizovan za godinu i po dana. Moram pohvaliti celokupnu lokalnu samoupravu koja je pokazala veliku predusetljivost za sve naše probleme koje smo imali od početka projekta do sada. Ovo je „geenfield“ investicija, došli smo na livadu, ovo smo uspeli da sagradimo za godinu i po dana i jedna je od većih investicija na teritoriji Balkana što se tiče prerade drveta. Naš dnevni kapacitet prerade je kad su sveži trupci u pitanju 120 kubika u dve smene, dok je kapacit peletare, koja se nalazi u okviru same fabrike 50 tona peleta na dan. Proizvodnja koja se realizuje trenutno je probna proizvodnja, inspirisana je time da se od trupaca sve iskorišćava, od kore pa do otpadaka. Celokupan plasman je izuzetno orijentisan i maltene već prodat unapred. Smatram da će od 30 do 40 kontejnera bukove građe sušene za industriju nameštaja biti mesečno plasirano iz ove fabrike i oko 15 000 tona peleta na teritoriji Italije i Austrije. Jedan deo plasmana ćemo obezbediti za domaće tržište, a uradićemo i jednu kratku edukaciju građana, šta je to pelet, čemu služi, i smatramo da ćemo u narednom periodu imati još ulaganja, što će povećati naše proizvodne kapacitete. Ovo je prva faza ulaganja, a očekuje se da će biti u dve smene zaposleno 120 ljudi, u drugoj fazi oko 200 ljudi, a smatramo da u trećoj fazi uđemo u sam proces proizvodnje električne energije sa kogenerativnim postrojenjima, gde bi trebalo negde oko 250 ljudi da bude zaposleno u dve smene“, objasnio je Krstić.
Krstić se zahvalio lokalnoj samoupravi na čelu sa gradonačelnikom Gvozdenovićem koji im je izašao u susret u svemu što su tražili. Krstić je dalje dodao: „Ovo je investicija bez ikakvih subvencija, banke su nas podržale, verovali su u ovaj projekat, a mi se nismo nikome obraćali za pomoć sem lokalnoj samoupravi. Smatram da su za državu dobre strane investicije, ali lično mislim da je poželjnije da se srpski investitori više uključe u investiranje u ovoj zemlji u proizvodne kapacitete. Ovde smo, moramo da ostanemo ovde, za razliku od stranih investitora koji uvek mogu da se povuku. Ovo što smo mi uložili ovde, kako ja, tako i moji kooperanti, podizvođači, radimo dve godine bez prestanka i znamo da smo svoji na svome i da će to uvek biti naše. Zahvaljujući gradonačelniku i njegovom timu mi smo ovde dobili nov put iz pravca Valjeva, a očekujemo sledeće godine put M4 koji će spojiti Lajkovac i Valjevo što će našim kooperantima koji dolaze iz pravca Beograda omogućiti da do fabrike stignu za četrdesetak minuta. Ovo je sad neki iskorak ka proizvodnji, smatrali smo da je ovo delatnost koja ima budućnost, jer Srbija je jedna od retkih zemalja u svetu koja uopšte izvozi svoj trupac, odnosno svoje drvo u sirovinskom stanju. Moj dalji cilj je da ovde ne bude poluproizvod, odnosno rezervna građa za nameštaj, nego da se ovde pravi nameštaj koji će se izvoziti u celom svetu. U zemlji imamo veliki šumski kapacitet, mislim da nije dovoljno iskorišćen i smatram da možemo mnogo da uradimo na tom polju. Meštani okolnih valjevskih sela mogu biti kooperanti i ogromni su kapaciteti. Dosta sam prošao u poslednjih godinu i po dana po selima i šumama, dosta je napuštenih domaćinstava, a ovo je možda proces gde će uspeti da se zaustavi ta ruralna selidba, da se ljudi zadrže na svojim ognjištima. Svi su dobrodošli, svoju seču mogu da plasiraju preko mene i na taj način unovče svoju šumu“ zaključio je Milan Krstić direktor i vlasnik firme.
Izvor: valjevo.rs
