Kod paljenja strnjike ne postoji nijedna pozitivna strana, a ono izaziva mnogo štete i problema, izjavila je savetnica ministra poljoprivrede Milica Janković.
Ona je, govoreći o požarima izazvanim paljenjem strnjike u poslednje vreme, rekla da Ministarstvo poljoprivrede kroz svoje savetodavne stručne službe na terenu svakodnevno radi na edukaciji poljoprivrednih proizvođača, kao i kroz različite organizacije i različite grupe koje rade na podizanju svesti o svemu tome, ali da se strnjika i dalje pali, što izaziva probleme.
„Paljenje strnjike je neka vrsta tradicije i mi vrlo teško ljudima menjamo svest. Sa mlađima je malo lakše, ali stariji i dalje imaju u glavi ono svoje ‚tako je moj otac, tako je moj deda, tako ću i ja, šta mi ko može”, rekla je ona i dodala da je to izuzetno štetno i po zemljište i po ekosistem, po vodu, infrastrukturu i po samo okruženje.
„Ako palite strnjiku u naseljenom mestu, imate ogromne šanse za požar na stambenim objektima, na ekonomskim objektima u dvorištu, paljenje bandera, žica od struje, telefona, optike, zagađenje vode, ako se nalaze blizu potoka, kao i opasnosti za vozače na putu zbog dima koji nastaje paljenjem”, istakla je ona za Tanjug.
Naglasila je da, umesto ove štetne navike, postoje prave agrotehničke mere kao što su zaoravanje i ljuštenje strništa, ali da je ljudima izgleda jednostavnije, brže i jeftinije da strnjiku zapale.
„Čovek za tih sat vremena, koliko gori njiva, uništi sto godina onoga što je priroda stvarala da poboljša zemljište, od humusa do mikroorganizama i svega ostalog što se nalazi u zemljištu i što zemlju čini plodnijom. Oni ne shvataju da zaoravanjem ili ljuštenjem oplemenjuju svoju zemlju jer spuštanjem organskog materijala u samo zemljište vi ga činite plodnijim i kvalitetnijim”, navela je ona.
Tvrdnje koje se mogu čuti od pojedinih poljoprivrednika da pepeo pomaže kulturi, ocenila je kao potpuno pogrešne i navela da će oni imati veće prinose i zemlja će im duže biti plodna ukoliko je zaoru i oljušte. Prema njenim rečima, za humus koji se nalazi u prvom sloju zemljišta i koji inače izgori paljenjem strnjike, potrebno je do 100 godina da se regeneriše.
Štetne strane paljenja su i emitovanje ugljen-dioksida, pojačavanje temperature i efekta staklene bašte.
Istakla je i da država mnogo radi i ulaže kada je reč o pomoći domaćinstvima koja su zahvatili požari.
„Država je formirala komisiju koja je odmah na terenu radila popis i procenu štete i na osnovu svega toga za vrlo kratak period donela i uredbu gde će svako gazdinstvo koje je izgorelo i pretrpelo najveći stepen štete dobiti milion i po dinara materijalne pomoći u novcu. Dobiće, takođe, i davanja kao što je stoka, građevinski materijal, mehanizacija, hrana za stoku koja je preživela i sve ono što je ljudima na terenu neophodno”, rekla je Janković.
Izvor:blic.rs
