Pod sloganom „Poveži se srcem“, predstavnici Crvenog krsta Valjevo, Zavoda za javno zdravlje, Doma zdravlja i Medicinske škole zajedničkom akcijom na Gradskom trgu obeležili su Svetski dan srca. Anketirali su sugrađane o štetnim životnim navikama i podelili propagandni materijal, a osim toga učenici Medicinske škole su zainteresovanim prolaznicima merili pritisak.
Slavica Filipović, strukovna medicinska sestra – specijalista javnog zdravlja iz Službe polivalentne patronaže ukazala je da su jedan od najznačajnijih faktora rizika i kod pacijenata inificiranih koronom oboljenja srca i krvnih sudova, a da od 2005. Srbija ima strategiju borbe protiv masovnih hroničnih nezaraznih bolesti, u kojoj se na prvom mestu nalaze kardiovaskularne bolesti. „Ne možemo uticati na starost, pol, genetsku predispoziciju, ali je stil života bitan: nepravilna ishrana, nedovoljna fizička aktivnost, gojaznost, stres, štetnost duvanskog dima, previše konzumiranje alkohola, dijabetes – sve su to faktori rizika. Zdravi stilovi života i redovne kontrole zdravlja su jako bitne. Podsetila bih da sugrađani koji nemaju temperaturu i simptome prehlade mogu da se jave na preglede kod izabranog ili drugog lekara opšte medicine u ambulantu Novo naselje i kod lekara Medicine rada u Dom penzionera. Naši korisnici radnim danima od 7 do 13.30 mogu produžiti hroničnu terapiju na telefone 064 8321 997 i 064 8321 431. To mogu učiniti i preko portala za pacijente na sajtu Doma zdravlja Valjvo. Sve medicinske službe na primarnom i sekundarnom nivou nalaze se u u službi zdravlja naših sugrađana.“
Snežana Marinković iz Sektora za promociju zdravlja Zavoda za javno zdravlje Valjevo: „ Kao partnerske organizacije želimo danas da skrenemo pažnju šta se dešava ako se nezdravo hranimo, nemamo dovoljno fizičke aktivnosti i sna, a imamo konstatntan stres. Sigurno da će doći do nekog okidača u našem organizmu, pašće nam imunološki odgovor i može doći do srčanih tegoba. Zato prošetajte do Pećine, do reke Gradac, nađite sebi destinaciju, bar 15-20 minuta dnevno. Istraživanja su pokazala da ljudi koji unose dosta masti i rafinisanog, belog šećera 20 odsto povećavaju mogućnost za stvaranje srčanih problema. Počnite radni dan kašičicom meda rastvorenoj u mlakoj vodi, napravite limunadu, imajte redovne obroke, lezite ranije, odložite mobilni telefon od sebe. Jedino mi možemo uticati da nam zdravlje bude blagotvornije i da nam dugo traje.“
Slavica Aleksić, nastavnica Medicinske škole: „Medicinska škola je dugogodišnji partner Crvenog krsta i prisutnih zdravstvenih ustanova, zajednički propratimo sve važne datume. Naši učenici u okviru predmeta Zdravstvena nega imaju Program zdravstvenog vaspitanja tako da učestvuju u izradi zdravstveno-vaspitnih sredstava, koji su i ovde predstavljeni. Danas je ovde njihov zadatak da sugrađanima mere krvni pristisak, da sugerišu faktore rizika i ukazuju na važnost zdravih stilova života kojima mogu ojačati svoje srce.“
Aleksandar Tomić je ukazao da su kardiovaskularne bolesti vodeći uzrok smrtnosti u Srbiji, dok je u svetu 18,6 miliona smrti povezano sa ovim bolestima, uz prognozu da će ih do 2030. godine biti čak 23 miliona. „Najznačajnije je da se 85 odsto uzroka kardiovaskularnih bolesti može sprečiti ako se reaguje na vreme. Svi smo pod određenom dozom stresa zbog pandemije koja predugo traje, što znači da treba još više da vodimo računa o osnovnim bolestima koje za ovo vreme nismo dovoljno kontrolisali. Nikada nije suvišno da se na ovakvim okupljanjima spomene da bi odluka o prestanku pušenja mogla biti ključna u očuvanju zdravlja, pogotovo sa kardiološkog aspekta.“
Živimo u vremenu pandemije KOVID -19 koja opterećuje zdravstvene sisteme, zdravstvene radnike i podiže nivo individualne odgovornosti za sopstveno zdravlje i zdravlje celokupnog društva. Zato ove godine, 29. septembra, kampanja povodom obeležavanja Svetskog dana srca ističe značaj KVB, koje su vodeći uzrok smrti u svetu. KOVID-19 naročito ugrožava srčane bolesnike i stavlja ih pod dvostruki rizik. S jedne strane, srčani bolesnici su već narušenog zdravlja, a ako se inficiraju virusom SARS-KoV-2, rizik da razviju težu kliničku sliku, sa često fatalnim ishodom je veći.
