„Sunce ubija koronavirus“, „Kad dođu prvi sunčevi zraci sve će nestati“ – prethodnih meseci često smo slušali ovakve i slične izjave. A onda je došlo leto i umesto da svi pradahnemo od virusa, on je tek podivljao. A šta nas čeka na zimu, periodu koji inače pogoduje širenju virusa?
Ponašanje koronavirusa zaista je nepredvidivo i to naglašavaju kako naši, tako i svi svetski stručnjaci. Nije bilo člana Kriznog štaba, ali ni ostalih domaćih i stranih naučnika i lekara, kome je palo na pamet da bi virus mogao imati ovakav potencijal u letnjim mesecima.
Mnogi su, poput epidemiologa Predraga Kona navodili ćemo na leto imati sporadične slučajeve, a da je period godine za koji treba da se spremamo kasna jesen i zima.
I to je vrlo logično razmišljanje bazirano na iskustvima sa drugim virusima. Ipak, od toga nije ostalo ništa, pa je virus sada, na leto, čini se jači nego ikad.
No, šta je to što viruse čini još jačima zimi?
Virus se lakše širi zimi
– U ovom trenutku je jako teško da se kaže kako će se virus ponašati u zimskom periodu, ali ono što je jasno je da sa manjim zracima sunca rizik od zaraze je veći. Ja volim da kažem da za to nije uzročnik samo sunce već nedostatak vitamina D – objašnjava imunolog i profesor Medicinskog fakulteta u penziji Borislav Kamenov.
U oblastima umereno kontinentalne klime sezonski grip i drugi oblici koronavirusa obično se šire zimi.
To je možda zato što je vazduh u hladnijim mesecima uglavnom suvlji, kako u zatvorenom, tako i na otvorenom prostoru, a naučno je dokazano da suvlji vazduh pogoduje lakšem prenosu gripa.
A i imunitet nam je slabiji zimi
Sa druge strane, naš imuni sistem je u proseku slabiji zimi – verovatno zbog manjka sunčeve svetlosti i nižeg nivoa vitamina D.
Više smo u zatvorenom
Treća stavka zbog koje nam je teže zimi je to što kada je hladnije više vremena provodimo u zatvorenim prostorima i u gužvi.
Posebno su škole uporišta zaraznih bolesti – na primer, pandemija svinjskog gripa u SAD značajno je popustila tokom školskih letnjih praznika i naglo je porasla kada su se učenici vratili u septembru u školu.
I upravo na imunom sistemu i njegovom slabljenju se zadržo i profesor Kamenov.
On objašnjava da ne veruje da se sam virus promenio, već da se promenio put prenošenja virusa.
– Na proleće su se ljudi više pridržavali zaštitnih mera, komunikacija je bila manja. Danas su se stvari promenile, rođendani, žurke, utakmice dovele su do većeg prisustva virusa u populaciji, samim tim i više obolelih u mlađoj populaciji – kaže Kamenov.
On naglašava da je moguće da će zimi biti ozbiljnija situacija, te da hladnoća nosi rizike, ali da i leti i zimi postoji jedan problem na koji se ne obraća mnogo pažnje.
Najavažnije je jačanje imuniteta
– Na prvom mestu su mere i prevencija, smanjivanje kontakata, onda i leti i zimi nema problema iako je veća šansa da se upravo zbog imunog sistema virus više prenosi zimi. Ali, daleko najvažnija stvar je jačanje imunog sistema. Svi ljudi koji su se zarazili imali teže kliničke slike su imali oslabljen imuni sistem – kaže Kamenov i dodaje da komorbiditeti utiču, ali često se desi da ljudi sa komorbiditetima ojačaju svoj imuni sistem i prođu samo sa blažim oblicima bolesti.
Kamenov kaže da ako nije urađen „domaći zadatak“ i ljudi ne pripreme svoj imuni sistem, vrlo je lako da ga bolest napadne i da ima teže oblike bolesti koje god da je godišnje doba u pitanju.
O tome da toplo i hladno vreme imaju uticaj, ali ne i presudan govorio je i epidemiolog sa Univerziteta Harvard Mark Lipstič koji je naveo da novi virusi, sa druge strane, ne moraju da čekaju zimu da bi se proširili.
U velikom „bazenu“ ljudi sa nerazvijenim imunitetom, novi virus lakše ide od čoveka do čoveka. Neki su kao dokaz da je SARS oslabio u leto 2003. godine navodili taj sezonski faktor. Lipstič kaže da je to mit.
– SARS je ubijen ekstremnim zdravstvenim intervencijama u kineskim gradovima na kopnu, zatim Hong Kongu, Vijetnamu, Tajlandu, Kanadi i drugim mestima. Oni su izolovali slučajeve, stavljali u karantin njihove kontakte, uveli mere socijalnog distanciranja i uložili velike napore na drugim poljima – kaže on.
Baš to, smatra ovaj stručnjak, biće presudno i kod zaustavljanja korona virusa, a ne toplo vreme.
Dakle, ni toplo ni hladno vreme, samo mere i jačanje imuniteta, od toga zavisi kakva nas zima očekuje.
Izvor: Informer/Blic
