U okviru osme redovne sednice Parlamenta privrednika Regionalne privredne komore Kolubarskog i Mačvanskog upravnog okruga, razmatran je Izveštaj o radu za 2023. godinu, privredna kretanja na regionalnom području i predstavljene su nove usluge Privredne komore Srbije – servisni centar za odgovorno poslovanje (Responsible Business Hub) i usluga mentoringa kroz sistem za rano upozoravanje preduzeća na probleme u poslovanju.
Direktorka Regionalne privredne komore Kolubarskog i Mačvanskog upravnog okruga, Vesna Kudić, predstavila je materijal koji se odnosi na privredna kretanja na regionalnom području u kojem su statistički obrađeni podaci o realizovanim investicijama, strukturi privrede, industrijskoj proizvodnji, poljoprivredi, neto zaradama, trendovima stope zaposlenosti i nezaposlenosti, spoljnotrgovinskoj razmeni… Regija obuhvata 6,5% teritorije Republike Srbije, beleži učešće od 6,3% u ukupnom broju stanovnika Republike Srbije, učestvuje sa 4% u ukupnom broju privrednih društava, 2,9% u ukupnoj masi realizovanih investicija, 6% u ukupnom broju zaposlenih, 4,2% u ukupnoj robnoj spljnotrgovinskoj razmeni… Zabeležen je trend rasta neto zarada od 14,2 odsto, rasta stope zaposlenosti od 1 odsto, pokrivenost uvoza izvozom iznosi 26,4 odsto, što je dovelo do suficita u iznosu od 370,7 milona evra u ukupnoj razmeni od 3,18 milijardi evra.
Na području RPK Kolubarskog i Mačvanskog upravnog okruga, u toku 2023. godine, najviše su se izvozili frižideri, zamrzivači i uređaji za hlađenje sa udelom od 15,5 odsto u ukupnom izvozu, zatim električni provodnici sa udelom od 8,3 odsto, delovi za motorna vozila sa udelom od 7 odsto, proizvodi od kože sa udelom od od 5,4 odsto, voda i bezalkoholna pića sa udelom od 4,8 odsto, čarape sa udelom od po 4,6 odsto. U prvih deset izvoznih proizvoda, najveći rast izvoza u odnosu na isti period prethodne godine, ostvaren je kod izvoza proizvoda od aluminijuma, delova za motorna vozila, auto sedišta, električnih provodnika, proizvoda od kože i frižidera i zamrzivača i druge rashladne tehnike. U uvozu, najzastupljeniji proizvodi bili su aluminijum sa udelom od 6,7 odsto, zatim štavljena koža sa udelom od 5,3 odsto, valjani čelik sa udelom od 3,9 odsto, električni provodnici sa udelom od 3,5 odsto. U prvih deset uvoznih proizvoda, najveći rast uvoza u odnosu na isti period prethodne godine, ostvaren je kod uvoza sirovog aluminijuma, valjanog čelika, frižidera, zamrzivača i druge rashladne tehnike, obrađene kože.
Učešće Kolubarskog i Mačvanskog upravnog okruga u stvaranju BDV (bruto dodate vrednosti) Republike Srbije je na nivou od 4 odsto i iznosi 208,693 mil. RSD.
Posebno je istaknuto da je ove godine predstavljen novi koncept materijala privredna kretanja, koji je obuhvatio promociju nagrada i priznanja koja su privrednici dobili u okviru sistema Privredne komore Srbije, ali i drugih relevantnih institucija.
Direktorka je predstavila i Izveštaj o radu za 2023.godinu, gde je istakla inicijative privrede za unapređenje poslovnog ambijenta na lokalnom i nacionalnom nivou koje su prethodne godine realizovane, ili su u toku. Takođe, ona je istakla i strukturu i tematiku održanih sastanaka, edukacija, sajmova, obim i vrstu realizovanih usluga prema članicama, kao i izrađene materijale od značaja za poslovanje.
Prezentaciju servisnog centra za odgovorno poslovanje (Responsible Business Hub) održala je Tanja Lindel, pomoćnik direktora Sektora udruženja privrede Privredne komore Srbije. U cilju poboljšanja sposobnosti dobavljača sa sedištem u Srbiji da se prilagode i pridržavaju novih propisa i zahteva na tržištu Savezne Republike Nemačke, Privredna komora Srbije u saradnji sa Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju (GIZ) pokrenula je prvi servisni centar za odgovorno poslovanje. Suština delovanja servisnog centra odnosi se na poboljšanje sposobnosti privatnog sektora da razume i da se pripremi za nove održive standarde iz Zakona o Due Diligence-u (dužnoj pažnji) u lancima snabdevanja i da poboljša konkurentnost, održivost i kapacitet na polju zaštite ljudskih prava i ekologije srpskih izvoznika. Nemačkim propisima utvrđena su nova pravila koja se odnose na sprečitavanje ili barem umanjenje kršenja ljudskih prava i negativnog uticaja na životnu sredinu unutar lanca snabdevanja kompanija. Od kompanija se očekuje da poštuju ljudska prava-kako u okviru svojih proizvodnih operacija, tako i u okviru svojih lanaca snabdevanja. Uloga servisnog centra Privredne komore Srbije jeste da pomogne kompanijama u Republici Srbiji da svoje poslovanje prilagode novim pravilima, kako bi nastavile poslovnu aktivanost na tržištu Nemačke.
Milica Pavić, viši savetnik u Centru za programe podrške privredi i mikro, malim i srednjim privrednim društvima Privredne komore Srbije predstavila je preventivne mehanizme – sistema ranog upozoravanja za preduzeća u Srbiji, poznatije kao mentoring. Ova usluga proizilazi iz odredbi EU Direktive o reorganizaciji i stečaju koja nalaže da države članice omoguće dužnicima da imaju pristup jednom ili više jasnih i transparentnih alata za rano upozoravanje na probleme u poslovanju. Analiziraju se preventivne mere, postojanje alata i politika za pomoć malim i srednjim preduzećima da izbegnu bankrot, opstanak i stečajni postupak, kojim se istražuju režimi nesolventnosti privrede za MSP i promovisanje druge šanse, koja ispituje politike kako bi se pomoglo neuspelim preduzetnicima da započnu novi posao. Sprovođenje mentoring podrške odvija se u nekoliko koraka, a početni, pripremni koraci, su možda i najvažniji jer oni određuju tok i dinamiku saradnje sa vlasnikom/menadžerom firme. Mentoring podrazumeva prikupljanje javno dostupnih informacija o kompaniji, prikupljanje podataka direktno od vlasnika/menadžera kompanije, razgovor sa vlasnikom/menadžerom kompanije. Po kompletiranju alata i analizi istorijskog trenda kretanja svakog od pokazatelja, mentor popunjava formu Strategije upravljanja rizicima sa identifikovanim rizicima, kao i sa predlogom daljih koraka.
