Svetski dan dijabetesa – 14. novembar 2024. Godine, obeležava se pod sloganom: „Blagostanje za bolji život sa dijabetesom”. Što se tiče predikcija smatra se da će u Srbiji do 2035. godine svaki osmi stanovnik imati dijabetes. Svetska zdravstvena organizacija je pre dve godine gojaznost kvalifikovala kao bolest, a ona je pak ključna u razvoju dijabetesa koji je kao sindrom skup najrazličitijih zdravstvenih stanja. Šef Odseka endokrinologije ZC Valjevo, dr Katarina Odanović, subspecijalista endokrinolog, podsetila je na značaj pravilnog lečenja dijabetesa.
- Ono na šta bih ja stavila akcenat jeste inovativna terapija koja se pojavila za dijabetes u poslednjih nekoliko godina. O tome su naši pacijenti obavešteni od strane lekara na ambulantnim pregledima ili tokom hospitalnog lečenja. Druga stvar na koju moramo da obratimo posebnu pažnju jeste gojaznost. Pošto je 87% naših pacijenata koji boluju od tipa dva dijabetesa, gojazno, sada smo suočeni sa jednim novim izazovom, a to je da pored lečenja tipa dva dijabetesa lečimo i gojaznost. Za gojaznost su se pojavili novi lekovi i kod nas i u svetu i možemo reći da mi pratimo svetske trendove, s tim što neki od tih lekova se koriste i u lečenju dijabetesa, dok s edrugi koriste za lečenje gojaznosti per se. Dakle nije potrebno imati dijabetes da bi pacijent bio lečen od gojaznosti. Došlo je do nekih nedoumica između lekara na primarnom nivou, zatim sekundarnom nivou zdravstvene zaštite i apotekara, koje se tiču toga a važno je apostrofirati, da bi pacijenti znali da neki od njih nisu diskriminisani, a drugi favorizovani. Naime evo o čemu se radi o tome ko lek može da dobije o trošku RFZO-a i kako. Fond je vrlo jasno definisao kada govorimo o novom leku „Ozempiku“, koji s ekoristi za lečenje dijabetesa, da pravo da ga dobiju na recept imaju samo pacijenti koji se prethodno nalaze na terapiji sa dva oralna antidijabetika, ili na terapiji sa jednim oralnim antidijabetikom i insulinom. Uz to moraju imati indeks telesne mase veći od 28 kg po m2 i vrednost glikoziliranog hemoglobina veću od 7%. Ti pacijenti su kategorija onih pacijenata koji mogu lek za lečenje dijabetesa, koji ujedno leči i gojaznost, dobiti na recept – pojasnila je dr Odanović, dodajući da svi ostali ukoliko žele da koriste lek moraju da ga kupe. Ona je dodala da je pored Ozempika prvenstveno leka registrovanog za lečenje dijabetesa, dostupan i lek koji je novi u svetu i kod nas prvi registrovan lek za lečenje gojaznosti Saksenda, a da biste mogli uopšte da kupite ovaj lek morate iamti postavljenu dijagnozu gojaznosti od strane endokrinologa specijaliste. Lek za lečenje gojaznosti se ne može dobiti na recept on se kupuje i to na osnovu izveštaja endokrinologa.
Kada je reč o lečenju pacijenata sa tipom I dijabetesa, znamo da je njih daleko manje, na njih otpada 10% od ukupnog broja obolelih. Procenjuje se da je u Srbiji trenutno obolelo 720 hiljada od dijabetesa, ali je pravo pitanje od tog broja koliko njih se leči. U svetu se javljaju terapijske novine za lečenje tipa I dijabetesa, ali se nadamo da će u budućnosti ti lekovi stići i do nas.
- Sada kada je potvrđeno da dijabetes tip I predstvalja autoimunu bolest, a terapija koja se po prvi put pominje u istoriji dijabetologije odnosi se na biološku terapiju, odnosno na terapiju monoklonskim antitelima- rekla je dr Katarina Odanović subspecijalista endokrinolog.
Dijabetes je boles tnazvana tihi ubica jer dugo ne daje nikakve simptome dok razara organizam, pa i uključivanje terapije blagovremeno prolongira jer zavisi isključivo koliko je uznapredovao.
- Ako nam se pacijent nalazi u stadijumu preddijabetesa i ima šećer između 6 i 7, taj pacijent nema simptome, a to je već trenutak kada treba početi sa terapijom. To se na redovnim laboratorijskim skrininzima uočava tako što se rade godišnje kontrole. Kada pacijent ima siptome onda je dijabetes jako uznapredovao. Kad se simtomi jave najčešće ti pacijenti završavaju hospitalizovani na našem odeljenju jer im je vrednost šećera takva da se odmah kreće sa insulinskom terapijom. Simptomi su pojačano žeđanje, intenzivno mokrenje, izražena potreba za hranom. To ne znači da će oni celog života bit na insulinskoj terapiji. Terapija je na početku insulinom, pa se dalje pacijent prati. Zato je dijabetes podmukao, jer se simptomi javljaju kad je već jutarnji šećer između 15 i 20 – zaključila je dr Odanović, ističući da škola kaže da je svaka glikemija iznad 6 na tašte, a do 7 preddijabetes, a sve preko sedam je dijabetes, a ono što sigurno postavlja dijagnozu dijabetesa jeste vrednost dvočasovnog oralnog glukoza tolerans testa(OGTT).
Precizan broj obolelih od dijabetesa je nemoguće odrediti jer Srbija nema nikakav registar dijabetičara, pa su cifre aproksimativne, dok je broj obolelih u stalnom porastu. Suštinska prevencija oboljevanja od dijabetesa predstavlja vođenje računa o ishrani, o fizičkoj aktivnosti, genetskoj predispoziciji. U Domu zdravlja Valjevo u okviru Preventivnog centra četvrtkom radi Savetovalište za dijabetes.
