Ministar za javna ulaganja Darko Glišić izjavio je danas na Kopaonik biznis forumu da je u nadležnosti tog resora aktivno 36 gradilišta, od čega se radi najviše za obrazovanje – 15 objekata, ali da najveći deo novca ide za osam zdravstvenih objekata u vrednosti od 58 milijardi dinara.
Ministar je rekao da se u oblasti nauke radi šest objekata, iz oblasti socijalne zaštite tri objekta, u oblasti sporta dva objekta, kao i da očekuje da će uskoro da krene i treći objekat.
Naglasio je da se kada je reč o objektima koji se rade za obrazovanje tako konkretno podiže standard obrazovanja, jer omogućavaju bolje uslove za učenje.
„I kada govorimo sad o obrazovanju, mi vodimo računa da kada rekonstruišemo i dograđujemo te objekte, da ih standardizujemo u skladu sa vremenom u kojem živimo, jer pre 50 ili 60 godina standardi u obrazovanju su bili na jednom nivou, a sada su na drugom. Na primer, gotovo nijedna od tih škola nije imala salu za fizičko obrazovanje, kao ni internet“, rekao je Glišić.
Kada je reč o objektima koji se rade u oblasti zdravstva 58 milijardi dinara ide na osam objekata i to su, kaže, ozbiljni kliničko – bolnički centri, velike bolnice i domovi zdravlja.
„Uskoro ćemo jednu ambulantu da počnemo da radimo u Zaječaru, skoro smo tamo završili dečje odeljenje Zaječarske bolnice, sada ćemo uraditi jednu ambulantu kao preduslov nastavka daljeg posla“, rekao je Glišić.
Glišić je istakao na panelu „Infrastruktura i agenda povezivanja“ da dobra putna infrastruktura predstavlja krvotok jedne države.
„Jer dobar autoput, mreža autoputeva, kvalitetno funkcionisanje saobraćaja koji omogućavaju da dođete do određenog odredišta, da obavite svoj posao i vratite se tamo odakle ste došli sa obavljenim poslom u najkraćem vremenskom periodu, znači da možete da uštedite i vreme i podignete nivo svojih privrednih aktivnosti na najviši mogući nivo“ rekao je ministar.
Naglasio je da je možda najvažnija komponenta dobrih puteva bezbednost saobraćaja, jer smo ogroman broj ljudskih života sačuvali gradnjom autoputeva, kao što je slučaj sa autoputem Miloš Veliki.
Ministar je podsetio koliko je ljudskih života izgubljeno na Ibarskoj magistrali koja se pre koristila na tom pravcu, zbog gotovo svakodnevnih saobraćajnih nezgoda.
Potpredsednica Savez ekonomista Srbije Dragijana Radonjić Petrović je rekla da Srbija sa 1.072 kilometra autoputeva ima više izgrađenih autoputeva nego Rumunija koja ima 997 km, kao i više od Bugarske koja ima 840 km.
Izvršni direktor Sektora za strategiju, projektovanje i razvoj u JP „Putevi Srbije“ Miodrag Poledica je rekao da smo samo prošle godine imali 81 milion vozila evidentiranih na autoputevima, dok je 2014. godine bilo 37 miliona vozila, što znači da povećanje iznosi 120 odsto.
„Da bi efekat bio još veći, svi su pokazatelji na strani bezbednosti saobraćaja i dva bitno velika projekta gde možemo da istaknemo kada je u pitanju bezbednost saobraćaja jeste Miloš Veliki. Tako, 2016. godine, pre nego što su se završavale deonice Miloša Velikog, na Ibarskoj magistrali imali smo, recimo oko 128 saobraćajnih nezgoda sa nastradalim licima. Završetkom autoputa Miloš Veliki prošle godine ta cifra je svedena na 72 saobraćajne nezgode sa nastradalim licima, dakle, 44 odsto manje, a broj vozila se povećao“, rekao je on.
Poledica je naveo da je drugi projekat završetak obilaznice oko Beograda gde je takođe smanjen broj saobraćajnih nezgoda, iako je povećan saobraćaj.
Direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji Nikola Pontara je rekao da je za sve zemlje Zapadnog Balkana veoma važno da budu dobro saobraćajno povezane, jer je taj region prirodni most između istoka i zapada.
„To doprinosi povećanju obima trgovine i lakšem protoku robe i usluga. Kada bi se samo na tri sata smanjilo čekanje kamiona na granicama četiri do pet odsto rasta bi moglo da se doda u narednih 10 godina“, rekao je Pontara.
Izvor:Tanjug
