Srbija danas obeležava Dan državnosti, praznik koji u sebi nosi duboku istorijsku i simboličku težinu. Ovaj datum podseća na dva ključna događaja koji su oblikovali temelje moderne srpske države – podizanje Prvog srpskog ustanka 1804. godine u Orašcu i donošenje Sretenjskog ustava 1835. godine, jednog od najnaprednijih ustava tog vremena u Evropi.
Na Sretenje, 15. februara, srpski narod je pokazao odlučnost da sam odlučuje o svojoj sudbini. U Orašcu je započela borba za oslobođenje od osmanske vlasti, dok je tri decenije kasnije Srbija dobila ustav koji je promovisao podele vlasti, građanska prava i pravnu sigurnost. Iako je Sretenjski ustav kratko trajao, ostavio je snažan pečat u političkoj istoriji i razvoju državnosti.
Dan državnosti nije samo sećanje na istoriju. To je i prilika da se osvrnemo na vrednosti koje su utkane u temelje države – slobodu, odgovornost, pravdu i jedinstvo. U vremenu izazova, ovaj praznik podseća da je državnost proces koji se gradi svakodnevno – radom, solidarnošću i poštovanjem institucija.
Širom Srbije danas se održavaju svečanosti, polaganje venaca i kulturne manifestacije kojima se odaje poštovanje onima koji su kroz istoriju doprinosili stvaranju i očuvanju države. Dan državnosti Republike Srbije jeste dan kada se spajaju prošlost, sadašnjost i budućnost – podsećajući nas da je sloboda izborena hrabrošću, a očuvana odgovornošću.
