Program rada Centra za socijalni rad „Kolubara“,Valjevo u sprovođenju socijalne zaštite i socijalnog rada za ovu godinu, usmeren je na deo koji se odnosi na odrasla i stara lica, a predviđeno je i učešće u određenim programima.
Po rečima Katarine Milićević direktorke ove ustanove, za decu postoje već uhodani mehanizmi kojima se rešavaju problemi adekvatnog roditeljskog staranja .
“Imamo domove, hraniteljske porodice i to funkcioniše godinama , sada se unapređuje i hraniteljstvo, imaćemo i urgentno hraniteljstvo. Ako se desi situacija da oduzmemo dete od roditelja po hitnom postupku imamo gde da ga smestimo. Uredili smo sistem van institucijalnog da u Valjevu postoji urgentno hraniteljstvo. Bilo je neophodno jer moramo da reagujemo u momentu, pogotovu kada su deca u pitanju. Uvek imamo neku porodicu na koju možemo da se oslonimo i gde možemo da smestimo dete”, istakla je direktorka Milićević i najavila da će aktivnosti usmeriti na odrasle i to staračka i samačka domaćinstva .
“ Shvatili smo da taj deo koji se odnosi na decu funkcioniše relativno dobro , ali ovaj deo koji se odnosi na odrasle, na staračka samačka domaćinstva na tu nebrigu i nezainteresovanost cele zajednice za tu kategoriju stanovništva , nikada nismo stigli da se bavimo tim ljudima , nikada nismo imali neke mehanizme. Nedavno je formirana Radna grupa na nivou lokalne samouprave u koordinaciji iz predsedništva , uključeni su Ministarstvo za rad zapošljavanje boračka i socijalna pitanja i Ministarstvo za socijalnu politiku i demografiju. Radna grupa na nivou lokalne samouprave je na nivou donosioca odluka, važno je da postavimo dobre temelje svega toga. Planirano je da pola objekta zgrade Gerontološkog centra bude dom za stare , a druga polovina objekta prihvatilište i dnevni boravak za stare. Predviđeno je da lokalna samouprava ima ingerenciju, da spozna šta joj treba od usluga, šta nedestaje gradu i da to radimo”,kaže Milićević.
Ona je navela da Centar za socijalni rad godinama ima problem sa prihvatilištem i da je najbliže prihvatilište bilo u Beogradu u Kumodraškoj ulici , međutim sva ta prihvatilišta su lokalno organizovana , nemaju mesta ni za ljude iz svog bližeg okruženja.
“Domovi za stare uvek su ispunjeni do poslednjeg mesta, ne samo u Beogradu već i u Mladenovacu, Lazarevacu, sve okolne opštine, tako da mi nikada korisnika ne možemo da smestimo istog momenta. To su uglavnom stari, oboleli ljudi oni ne mogu u bolnicu zato što su njihove bolesti hronične ,nemaju neku akutnu bolest, izuzev ako dođe do trenutnog pogoršanja, u tom slučaju ih upućujemo na bolničko lečenje. Ako zamolimo da ih smeste u bolnicu oni tu ostaju dva, tri dana dok im se ne urade nalazi za dom i onda moraju biti izmešteni . Znači nama bolnica neće raditi uslugu smeštaja , to je rešenje od nekoliko dana tako da smo vezani za zgradu Gerontološkog centra”, objasnila je direktorka Centra za socijalni rad.
Na godišnjem nivou potreba za prihvatilištem starih i obolelih lica je između 29-41 korisnika, međutim iz godine u godinu taj broj se povećava.
“Veliki broj korisnika koji imaju potrebu za prihvatilištem to su uglavnom stari oboleli oni o kojima se niko ne stara. Imaju oni svoje porodice ali o njima ili niko ne brine, ili ne brinu dovoljno, ili ne brinu adekvatno. To su korisnici koji su u udaljenim krajevima, oni uglavnom neće da idu iz svojih kuća dok baš ne mora. Radeći istraživanje za prihvatilište shvatili smo da ne treba prihvatilište da bude preobimno, planiramo još neku uslugu da uključimo koja bi nam značila i trenutno smo u fazi istraživanja šta bi to moglo da bude. Za sada je to dnevni boravak za stare, uključićemo i invalidna lica od 45 godina starosti pa na dalje. U Valjevu imamo uslugu dnevnog boravka za decu i mlade sa smetnjama u razvoju i taj boravak se završava sa 42. godinom. Nemamo rešenje za tu kategoriju ljudi , njima ništa neće da se promeni u tim godinama, njihovo stanje može samo da se pogorša.Te ljude, naše korisnike i članove njihovih porodica koji se takođe bore sa bolešću, pate, treba ih osnažiti , treba im dati podršku jer oni vremenom gube volju i već se dosta istroše, na kraju šta će biti kada njihovih najbližih ne bude bilo i o tome treba razmišljati”, navela je Katarina Milićević.
Po njenim rečima Gerontološki centar je institucionalni, ali je potreban prelazni oblik, nešto što je između kuće i institucije.
“Tu mi kao lokalna zajednica treba da reagujemo , da vidimo šta našim građanima treba , korisnicima i članovima njihovih porodica . Prihvatilište će biti sigurno za ljude koji ne mogu da se brinu o sebi , ali je takođe prelazni oblik, tu se korisnik može zadržati do 6 meseci .Postoje minimalni standardi o socijalnoj zaštiti za svaku vrstu usluga. Prihvatilište je jedna od vrsta usluga tu mogu korisnici boraviti najviše 6 meseci , onda se ide u drugu porodicu ili se ide u svoju ili u dom na instituciju,” pojasnila je Milićević.
U Centru za socijalni rad ”Kolubara” Valjevo radi 18 stručnih radnika podeljenih u tri službe za celu teritoriju grada Valjeva koja broji oko 100.000 stanovnika.I pored nedostatka stručnog kadra Centar za socijalni rad aktivno učestvuje u mnogim projektima.
Na nedavno završenom projektu „Autrič-pilotiranje programa dobre prakse u Valjevu“, Centar za socijalni rad je bio partner angažovan na staračkim samačkim domaćinstvima. Ovim projektom je obuhvaćeno 90 korisnika uglavnom staračka domaćinstava, zaboravljeni od svih i u veoma teškim uslovima na seoskom području.
„Obilazili smo osobe sa invaliditetom i staračka samačka domaćinstva u Donjem Taoru, Suvodanju, Staninoj reci, Miličinici, Sitaricama, Vujinovači, Brezovicama itd. Trudili smo se da dođemo do svih onih koji su van institucionalnog okvira, koji su teško dostupni sistemu socijalne zaštite. Obišli smo 90 korisnika, a od tog broja je samo 36 bilo na evidenciji CSR „Kolubara“. Informisali smo ih o pravima i uslugama iz oblasti socijalne zaštite, pomogli smo im u prikupljanju dokumentacije da bi ostvarili neko pravo- jednokratnu novčanu pomoć, posebnu novčanu pomoć, pravo na tuđu negu i pomoć, uvećani dodatak. Umesto njih smo predavali zahteve CSR, upućivali ih u neke druge ustanove kao što je PIO fond, RFZO, zakazivali lekarske preglede, nosili namirnice, kupovali lekove. Dosta su nam u tome pomogli i predstavnici mesnih zajednica, od kojih smo i dobili te informacije, jer oni znaju kakvo je stanje na terenu i ko su najugroženiji meštani sela. Ljudi uglavnom nisu upućeni u to šta mogu da ostvare iz oblasti zdravstvene i socijalne zaštite, nisu uopšte znali kome da se obrate i kojim redosledom”, istakla je Katarina Milićević.
Po rečima Katarine Milićević primenjujući Zakon o opštem upravnom postupku Centar za socijalni rad “Kolubara” radi po zahtevu korisnika , Mesne zajednice, komšija, prijatelja , rođaka…
“Po pozivu odmah otvaramo prioritet ako je neko životno ugrožen i ako mu je egzistencija u pitanju da nema osnovno. U takvim situacijama odmah reagujemo, kontaktiramo Mesnu zajednicu ili lokalnog sveštenika”.
Partner na pomenutom projektu je bio i Centar za integraciju Roma Valjevo. Bili su zaduženi za rad na terenu sa grupama dece i mladih koji su uključeni u rad i život na ulici i njih je bilo 13 devojčica i 16 dečaka.
“U tom međusektorskom timu su bili Centar za socijalni rad, Policijska uprava i Komunalna milicija. Imali smo nekoliko velikih akcija, to su deca najviše iz Uba , zatim Lajkovca i Mionice. U takvim situacijam vrši se zadržavanje, pozivanje roditelja , upućivanje dopisa Centrima za socijalni rad da provere roditeljske kapacitete jer to je krivično delo , to se sada podrazumeva kao trgovina ljudima. Na našu veliku sreću takvih slučajeva nismo imali u Valjevu kada su u pitanju žrtve zloupotrebe dečijeg rada. Oduzimanje dece nikada ne ide odmah izuzev ako je akutno nasilje a ostalo je praćenje kroz korektivni nadzor. Ostavlja se rok, upozoravaju se roditelji , pa tek onda se preduzimaju mere”, zaključila je direktorka Centra za socijalni rad “Kolubara”Valjevo.
