Служба дерматовенерологије Опште болнице Ваљево и ове године се активно укључила у Еуромеланом програм, тако што су у току данашњег дана вршени бесплатни дермоскопски прегледи. Око 70 људи је искористило могућност да се прегледа,а долазили су и из других градова, најчешће Шапца, Лазаревца па и Београда. Преглед дермоскопија се може бесплатно обавити током читаве године уз оверену здравствену књижицу и упут.
Др Мирјана Гвозденовић, специјалиста дерматовенерологије подсетила је шта је заправо меланом. Малигни меланома је малигни тумор меланоцита који у последње четири деценије бележи изузетан пораст оболелих. Према подацима за последње три године у нашем крају било је 2014. новооболелих 14, 2015. чак 25, а у протеклој години 18 оболелих од меланома. У борби против меланома пођеднако је значајна и примарна и секундарна заштита и мере превеније које оне подразумевају.
– Малигни меланома је најмалигнији тумор коже и може да настане на младежу а такође и као потпуно нова промена на кожи. Оно што је значајно је доступност овог царцинома прегледу јер и пацијент и лекар брзо и лако га уочавају и успоставља се примарна дијагноза која је значајна јер се тако спречавају удаљене метастазе. Карактеристика меланома је да малигном алтерацијом малигна ћелија долази до аутохтоности тумора. Метастазе које даје су најпре у кожи и поткожном ткиву, затим регионалним лимфним жлездама и на крају су то удаљене метастазе на плућима, костима, нервном систему. Борба против метастаза је озбиљна и она захтева и хируршки третман и радио терапију – навела је др Гвозденовић додајући дас у најзначајнији фактори за настанак ендогени и егзогени.
Фототип коже 1 и 2 представља ризик за обољевање као и спољашњи утицаји у виду претераног излагања сунцу, нарочито последице опекотина насталих сунчањем. У секундарну превенцију спада скрининг коже где се клиничким прегледом и дермоскопијом одлучује шта даље са променом на кожи.
– Малигни меланома може да настане на месту до тада непромењеног младежа. Сматра се да једна трећина од свих малигних меланома настаје од младежа. Нарочито су опасни атипични младежи и то ако њихов број прелази 100 на кожи. Податак је да на неколико хиљада обичних младежа долази један меланом, а да на 100 атипичних младежа дође један меланом. Опекотине од сунца су јако опасне и претерано сунчање у дечијем добу без заштитних фактора представљају велики фактор ризика. Меланом се јавља на глави и врату као најоткривенијим деловима тела, али и на неоткривеним због кумулативног дејства сунчања. Најчешће се јавља у период од 40 до 50 године живота – рекла је др Гвозденовић, додајући да је огроман значај стално указивање на утицај УВ зрачења на настајање меланома.
Др Гвозденовић је дала и смернице о правилима излагања сунчевим зрацима и правилном коришћењу крема са заштитним фактором које су обавезне. Што се тиче употребе соларијума, став је јасан да је у појединим развијеним земљама употреба соларијума забрањена. Податак је да и један одлазак у соларијум код особа испод 18 година носи ризик за обољевање од меланома повећан чак 41%. Др Гвозденовић је потврдила да по најновијим истраживањима зрачење из соларијума спада у карциногене прве групе.
www.obvaljevo.rs