Nastavkom uklanjanja suvih stabala i krčenjem zapuštenih staza Park Pećina svakim danom dobija sve više preglednih i uređenih parkovskih površina. Na tome predano radi firma „Lugar VA“ uz pomoć JKP „Vidrak“, koje grajferom prikuplja a potom i odnosi drvni otpad, kaže za naš portal Đorđe Čolić, stručni saradnik za šumarstvo u JP „Agrorazvoj-valjevske doline“.
“ Ovih dana uređujemo deo Pećine poznat kao „Ilidža“ pored postrojenja za preradu vode koji je, prema nekim svedočenjima, skoro 50 godina bio potpuno zapušten. U listu nepokretnosti ta parcela se vodi kao šuma prve klase, ali po posledicama višedecenijskog nemara ne možemo da kažemo ni da je to šuma sedme klase. Središnji deo te parcele površine 60 ari, je šuma crnog bora, koja je u centralnom delu osušena, dok su obodna stabla zdrava, a i ima i samoniklog drveća, klena, lipe i cera. Uređenje „Ilidže“ je i priprema ove parcele za sadnju i već na jesen raspisaćemo javni poziv za nabavku novih sadnica. Neće to biti samo autohtone vrste. Posadićemo ponovo crni bor, kao odgovor na primedbe nekih građana da sadimo samo lišćare. Znači, biće i novih sadnica četinara. „-kaže Đorđe Čolić.
Po njegovim rečima u 2024.godini , uz održavanje raskrčenih površina, u „Agrorazvoju“ će se posvetiti uređenju parkovskog prostora prekoputa košarkaškog terena, površine od 60 ari do hektara, koji je veoma zapušten. Na toj površini biće zasnovana zbirka retkog i dekorativnog domaćeg i stranog drveća- arboretum.
Istovremeno sa krčenjem korova i uređenjem staza na Pećini, stručnjaci vode brigu i o novoposađenim sadnicama.
“ Pre nekoliko dana smo koleginica Smiljana Simeunović, stručni saradnik za hortikulturu, i ja završili hemijsko tretiranje drvoreda piramidalnog lužnjaka protiv pepelnice i plamenjače, kao i dela Pećine iznad „Zdravljaka“ sa staništem breza, gde je primećena pojava tih gljivičnih oboljenja. Plamenjača napada sve biljke, dok je pepelnica primarna bolest hrasta lužnjaka. Delovali smo na vreme i posle tri tretmana biće potrebno još toliko, da bismo bili sigurni da su nam sadnice zaštićene od biljnih bolesti i štetnih insekata.Inače, zadovoljni smo procentom primljenih sadnica i njihovim razvojem, tako da mere nege daju rezultate. Kada te sadnice dostignu svoj puni rast, pokazaće se njihova prava lepota i raskoš.“- objašnjava Čolić.
U planu pošumljavanja,a posle prirodnog odumiranja stabala crnog bora na dečjem igralištu, na njihovim mestima biće posađeni novi četinari, kedrovi, crni borovi i druge dekorativne vrste četinara. Čolić naglašava da je u zimu 2021. godine zbog velike količine vlažnog snega najveća šteta pričinjena stablima crnog bora.
„Tada su pala četiri stabla i njihovom analizom smo samo u jednom od njih pronašli prisustvo štetnog insekta potkornjaka. To daje nadu da stabla crnog bora na dečjem igralištu opstanu, mada su u fazi pune zrelosti, ali podvlačim da ih nećemo poseći a uklonićemo samo ona potpuno osušena stabla i ona kojima preti pad zbog slabo razvijenog korenovog sistema. Odluka je da se prati stanje stabala crnog bora i da se suzbija potkornjak. Prema Planu sanacije sadićemo nove sadnice četinara, jer u tom delu ima dovoljno mesta za sadnju. Napominjem da postojeći crni borovi ostaju u parkiću i neće završiti kao drvna građa. Pustićemo ih da prirodno okončaju svoj životni vek, prema preporuci naših doktora nauka šumarstva. Radićemo temeljno i ponašaćemo se odgovorno, kao i do sada.“- kaže Đorđe Ćolić uz još jednu napomenu: “ Nema mesta čuđenju što inženjeri šumarstva i hortikulture nadziru svako stablo, pleve i prskaju sadnice, skupljaju granje…Jednostavno rečeno, volimo svoj posao.“
/redakcija/
