Još nismo prestali da šmrcamo zbog ambrozije, a novi jurišnici na naše noseve, grla i pluća iz dana u dan dokazuju, sve brže i jače, da maramica nećemo skoro da se rešimo. Deca su krenula u vrtiće i škole, mi na posao i – eto nama virusa i bakterija. Uz kijavicu, a da se nismo pošteno ni osvrnuli, doneli su nam kašalj, bolove u grlu, mišićima i zglobovima, povišenu temperaturu…
Nimalo ne teši činjenica da su akutne respiratorne infekcije najčešće bolesti savremenog čoveka (i deteta) i da je opet došao red na nas – odrasli obole prosečno tri-pet puta godišnje, a deca i do 10 puta. Dakle, stišajte živce i stanite u red ispred šaltera u domu zdravlja ili u apoteci. I budite fer, dobro prekrijte nos i usta maramicom jer je sekret disajnih puteva, nosa i ždrela infektivan i lako se prenosi na zdravu osobu.
Stara izreka kaže da će, ako pijemo lekove, infekcija proći za nedelju dana, a ako ne pijemo – za sedam dana, pa se mnogi neće ni mašiti za zdravstvenu knjižicu. Da li su u pravu oni koji veruju u drugu tvrdnju, mogu li se izlečiti u kućnim uslovima, ili je neophodan odlazak kod lekara, objašnjava nam specijalista pneumoftiziologije dr sc. med. Dejan Dimić.
– Akutne respiratorne infekcije uzrokuju različiti mikroorganizmi – virusi, bakterije i gljivice. Prenose se kijanjem i kašljanjem, posebno u zatvorenim i neprovetrenim prostorijama, u gradskom prevozu. Lekaru se treba obratiti ako kašalj traje duže od sedam dana i ako je praćen povišenom temperaturom. Iskašljavanje gustog gnojnog sekreta, ili čak krvi, podrazumeva odmah odlazak kod doktora, baš kao i otežano disanje, uporna malaksalost, odbijanje hrane.
Koliko je kašalj opasan?
– Pre svega, kašalj omogućava da se disajni putevi oslobode sekreta koji se sliva niz nos i sinuse – pomaže nam da brže ozdravimo. Ne bi trebalo ni da ga smirujemo ili da ga podstičemo dok se ne ustanovi uzrok i odredi adekvatna terapija.
Šta lekar još treba da utvrdi?
– Najvažnije je da se otkrije pravi uzročnik upale disajnih organa. Ako su to virusi, lečenje je simptomatsko, podrazumeva odmor i više tečnosti, kao i ublažavanje simptoma svima znanim sredstvima koja mogu da se nabave u apoteci. Ali, ako se izoluju bakterije – biće prepisan antibiotik i neki drugi lek.
Kako prepoznati da li je u pitanju običan nazeb, bronhitis, grip ili je bolest zahvatila pluća?
– Nazeb, prehlada ili kijavica, odnosno stručno rečeno – akutni nazofaringitis, predstavlja akutno zapaljenje nosa i ždrela. Kijavica, vodenasti, pa sluzav sekret manifestacija su ove bolesti, temperatura retko prelazi 38 stepeni. Mogući su glavobolja i umor. Ne treba paničiti, a bolesniku će svakako da bude lakše ako je preventivno jačao imunitet. Važno je i da se pridržava higijensko-dijetetskog režima i mirovanja.
Ide li uz nazeb i upala sinusa?
– Kod pojedinih pacijenata to je čest slučaj, pored pomenutih tegoba, imaju i izraženije bolove jer su zahvaćene šupljine u kostima lobanje, otečeno im je lice, posebno se žale na regije oko očiju. Pomažu fiziološki rastvor za nos i lekovi protiv bolova, ali ako simptomi traju duže od 10 dana, lekar će, posebno ako su u pitanju astmatičari ili oboleli od drugih bolesti pluća, predložiti upotrebu antibiotika kako se ne bi pogoršala osnovna bolest.
Treba li da strepimo od akutnog bronhitisa?
– Najčešće je virusnog porekla, kratko traje, retko se komplikuje. Ipak, bakterije mogu sekundarno da inficiraju sluznicu bronhija. Tad se antibiotici daju obolelima s težim bolestima srca i pluća.
Koliko je čest laringitis?
– Najviše se dijagnostikuje zimi, na njega ćemo još pričekati. Ko se razboli, treba da zna da bolest prati i promuklost, koja može da potraje i nekoliko nedelja. Savetujem tople inhalacije. Oboleli ne bi trebalo da naprežu glasne žice.
Šta kad bolest dođe do pluća?
– Simptomi su bol u grudima, otežano disanje, kašalj, groznica i povišena temperatura, ponekad mučnina i proliv; nekad bolest zahvati i plućnu maramicu. Kod starijih i male dece pneumonija može da bude i smrtonosna. Leči se antibioticima, treba da se ispije puna doza, jer prerano odustajanje od terapije može da uzrokuje povratak bolesti.
Kako da sačekamo grip?
– Vakcinacija je najbolji vid odbrane.
Šta još savetujete?
– Rukovanjem i dodirivanjem osobe koja već ima respiratornu infekciju, kao i upotrebom zajedničkog pribora za jelo ili higijenu, možemo brzo da se zarazimo. Treba da se uzdržimo od kontakta i često peremo ruke. Odbrambeni sistem možemo da ojačamo redovnim fizičkim aktivnostima, ali ne u zatvorenom prostoru, već na čistom vazduhu.
KAKO LEČITI KAŠALJ
Ako je kašalj suv i neproduktivan – pojačano troši kiseonik i umanjuje energiju organizma. Da prirodni imunitet ne bi bio skroz narušen, preporučuju se antitusici. Produktivni kašalj i uspešno iskašljavanje podstiču se povećanim unosom tečnosti i ekspektoransima.
KAKO KORISTITI INHALATOR
Inhaliranje fiziološkim rastvorom, lekovitim biljkama ili lekovima širi disajne puteve, razređuje sekret – ne dozvoljava da se lepi na bronhije. Pre upotrebe inhalatora treba obavezno da se konsultujete sa lekarom, posebno kada je širenje bronhija u pitanju: visoke doze mogu da izazovu lupanje srca i drhtanje mišića. Lekar će odlučiti da li je dovoljan samo fiziološki rastvor ili je potreban i lek. Preporučena količina tečnosti je 4 ml, predškolskoj deci se savetuje pet kapi leka, starijoj deci i odraslima 10 kapi. Dejstvo traje oko četiri sata. Aparat treba da ima protok oko osam litara u minutu i ne treba ga koristiti duže od sedam dana.
KOJU HRANU TREBA IZBEGAVATI AKO KAŠLJETE
Ako ste počeli da kašljete, topli (ne i vrući) napici su dobrodošli. Zaobiđite dvopek, kokice, semenke i drugu hranu oštrih ivica koje nastaju mrvljenjem u ustima: nadražuju spoj dušnika i ždrela i uzrokuju još jači kašalj.
KADA TREBA DA SE OBARA TEMPERATURA
Ne obarajte povišenu temperaturu koja ne prelazi 38,5 jer ćete time omesti prirodan proces oporavka organizma. Isti tako, ne uzimajte antibiotike na svoju ruku, već samo po preporuci lekara, ne preterujte ni sa kapima za nos. Vitaminima već danas obogatite svoju trpezu, a ne tek kad se infekcija već desi.
Izvor:lepaisrecna.rs
