Ambasador SAD u Beogradu Kajl Skat posetiće danas Valjevo. Kako je najavljeno, američki ambasador će sa gradonačelnikom dr.Slobodanom Gvozdenovićem položiti cveće na grob dr Semjuela Alberta Kuka u 14.30 časova.
Može se reći da ovdašnja javnost nije dovoljno upoznata o pomoći lekarskog osoblja iz Sjedinjenih Američkih Država Srbiji tokom Prvog svetskog rata. Zasigurno, ime američkog lekara Semjuela Alberta Kuka (Samuel Albert Cook) široj srpskoj populaciji ne znači puno, ali zato građani Valjeva i oni čiji su preci učestvovali u Prvom svetskom ratu u ovom kraju znaju šta je taj nesvakidašnji doktor učinio za srpske vojnike, za Srbiju.
Pre jednog veka, u Velikom ratu, ni Valjevo nije bilo pošteđeno epidemije pegavog tifusa. Zbog svog položaja i blizine fronta, postalo je „glavni grad“ srpske vojske. Pre Kolubarske bitke, srpska vlada je preko londonskog lista „Tajms“ pozvala strane epidemiologe da dođu u Srbiju i pomognu u borbi protiv ove opake bolesti. Tako su u Valjevo stigli lekari iz Amerike, Velike Britanije, Holandije, Rusije… U gradu na Kolubari postojala je Valjevska okružna bolnica sa hirurškim paviljonom, čiji je upravnik bio čuveni dr Selimir Đorđević i Stalna vojna bolnica Drinske divizije na čelu sa majorom doktorom Pavlom Vojtehom.
Prema nekim podacima, od pegavog tifusa je stradalo oko 10.000 ljudi – više od 3.500 srpskih vojnika, 4.000 civila i oko 2.000 austrougarskih zarobljenika. Smatra se da je svakodnevno umiralo oko njih stotinu. Tifus je „kosio“ sve pred sobom, a čak su se i neki austrougarski vojnici lečili u Valjevu. Kako Valjevci kažu, u to vreme praktično ceo grad je bio jedna velika bolnica.
Ova smrtonosna bolest nije poštedela ni lekare. Umrlo je njih 12, među kojima je prva žrtva upravo bio dr Semjuel Albert Kuk. Ono što ovog čoveka izdiže na najviši humani nivo i opisuje kao velikog prijatelja Srbije je to što je vakcinu koja je trebalo da ga zaštiti od pegavog tifusa ustupio ranjenim srpskim vojnicima. Smatrao je da je njima više potrebna, jer brane svoju otadžbinu.
O doktoru Kuku malo se zna. Prema nekim podacima, rođen je 3. maja 1878. godine u mestu Vitehal, država NJujork u SAD. Tokom početka Prvog svetskog rata bio je u Parizu u misiji američkog Crvenog krsta. Tu je upoznao Amerikanku Mejbl Grujić, suprugu srpskog diplomate Slavka Grujića, koja mu je ispričala kakva je situacija u Srbiji.
Zajedno sa svojim mlađim kolegom doktorom Bartonom Kukingemom, samoinicijativno dolazi u Valjevo 1. januara 1915. godine. Vršio je vakcinaciju srpske vojske protiv trbušnog tifusa. Ubrzo su se obojica razbolela od ove bolesti. Dok je Kukingem preživeo, doktor Kuk je umro 28. januara 1915. po julijanskom kalendaru (10. februara), čekajući da vakcina stigne iz SAD.
Sahranjen je u Valjevu, na brdu Vidrak. To mesto je obeleženo nadgrobnim spomenikom, koji je podigao Američki Crveni krst i koji još postoji. Na njemu piše: „Nema veće žrtve od one kada čovek da i svoj život za svoje prijatelje“. Holandski hirurg dr Arijus van Tijenhoven opisao je dr Kuka kao veselog i druželjubivog čoveka, koji je svoje kolege, dok se nije razboleo, zabavljao pevanjem Afroameričkih duhovnih pesama.
