U subotu, 28. oktobra 2023. godine u Art holu u Centru za kulturu Valjevo, održan je četvrti Climathon Valjevo događaj na temu aerozagađenja, u organizaciji iRevolucija.
Programom je predviđeno da se dobiju odgovori na važna pitanja koja se tiču procesa odlučivanja u vezi sa temom kvaliteta vazduha u Valjevu, ali i da osnaži dijalog između svih učesnika. Događaj je započeo okruglim stolom u kome su učešće uzeli najviši predstavnici EU delegacjie, gradonačelnik Valjeva, predstavnici lokalnih i nacionalnih institucija, eksperti EKOblok mreže, uticajni aktivisti i lokalni mediji.
U nastavku programa, kroz tri predavanja došlo se do odgovora koji se tiču svih građana Valjeva u proteklih godinu dana, ali i rešene nedoumice šta su nacionalne institucije uradile po tom pitanju kao i uticaja aerozagađenja na naše zdravlje, najvažnije komponente.
Gradonačelnik Valjeva Lazar Gojković na pomenutom skupu je istakao da je kroz nekoliko mera u naš grad najviše uloženo sredstava za rešavanje višegodišnjeg problema aerozagađenja u odnosu na ostale jedinice lokalne samouprave u Srbiji i da se u narednom periodu očekuje usvajanje Plana kvaliteta vazduha 2022-2027 za Valjevo od nadležnog Ministarstva.
„Što se tiče Plana kvaliteta vazduha on je predat na usvajanje Ministarstvu životne sredine. Išlo je sporije nego što smo očekivali i krivo mi je zbog toga, jer taj vazduh ovde udišemo mi Valjevci. Mi živimo u ovom gradu i zato mi je stalo da sa stručnim ljudima što pre doprinesem da se taj problem smanji. U prethodne tri godine u Grad Valjevo, uloženo je najviše novca u smanjenje aerozagađenja po pitanju nekoliko mera, od energetske efikasnosti, zaštite životne sredine, preko ulaganja u gradsku “Toplanu” što je podrazumevalo prelazak sa mazuta na komprimovani gas”, rekao je Gojković.
Gradonačelnik Gojkovič je istakao da je najbitniji projekat za Valjevo gasovod koji je stigao do Lukavca.
“Najbitniji projekat na kojem radimo je dovođenje gasa do Valjeva. Gasovod je trenutno u Lukavcu na nekoliko kilometara od grada. Cela procedura je otežana zbog eksproprijacije, mi ćemo se dogovoriti sa ljudima gde možemo uz saglasnost da prođemo brže i da stignemo do Privredne zone, kako je najpre bilo planirano. Sa „Srbija gasom” je postignut dogovor da vod gasovoda stigne do gradske „Toplane” i Krušika, koji je najveći individualni zagađivač u gradu. Sa predstavnicima Krušika i Ministarstva imali smo sastanake, gde su pokazali dobru volju u rešavanju problema aerozagađenja kako bi se i Krušik priključio na gas. Odmah ćemo krenuti i sa drugom fazom koja podrazumeva gasifikaciju grada, jer je procentualno najveći problem u individualnim ložištima. Gradska “Toplana” je pokrila samo deo grada, ali nije onaj deo gde upravo ima najviše individualnih ložišta”.
Gradonačelnij je objasnio da se problem individualnih ložišta rešava kroz subvencije za energetsku efikasnost.
“Otkada je Grad otpočeo taj pilot projekat od 2021. godine do avgusta 2023. godine, subvencionisao je 598 domaćinstava u Valjevu, ulagano je u 6 osnovnih škola i 4 stambene zgrade, fasada smo radili sa USAID-om” i dodao da se očekuju dodatna sredstva za subvencionisanje mera energetske sanacije kuća i stanova.
“Konkurs je stopiran iz razloga što u ovom trenutku nemamo više sredstava. Borimo se da obezbedimo dodatna sredstva. Ako je neki grad u Srbiji ulagao u te mere subvencionisanja i prelaska građana na ekološki prihvatljiv energent to je bio grad Valjevo. Od Ministarstva zaštite životne sredine naš grad i Čačak dobili su najviše sredstava – 35,5 miliona. Udeo Ministarstva je bio 28,5 miliona, a Grad je učestvovao sa 7 miliona dinara. To je bilo za zamenu kotlova na individualnim ložištima”,naveo je Gojković uz podsećanje da se u gradskoj “Toplani” prešlo sa mazuta na komprimovani gas, koji je skuplji. Napomenuo je da je vioska cena grejanja razlog zbog čega se građani manje odlučuju da se povežu na daljinski sistem grejanja.
„Iz tog razloga nam je značajno da što pre prirodnog gasa stigne do gradske „Toplane“. Da napomenem da smo u prethodnom periodu proširili vod toplovoda i na njega priključili objekte Zavoda za javno zdravlje, Istorijskog arhiva, Nacionalne službe za zapošljavanje. Nismo se tu zaustavili, završili smo još jednu kotlarnicu u gradu, u Kasarni Živojin Mišić, koja je bila veliki zagađivač. I to smo priključili na “Toplanu”, zaključio je gradonačelnik Gojković.
