У недостатку профилисаног програма, идеја и јасне политике за коју се залагала, групација истрошених и у сваком смислу компромитованих политичких губитника покушала је да на сваки могући начин изврши доминацију па чак и довођењем председника Социјалистичке партије Србије Ивице Дачића у Ваљево. Размахали су се преамбициозни, насртљиви, еуфорични и, наравно, неуки аматери здружени око идеје о извођењу инфраструктурних радова на челу са шефом имагинарне одборничке групе Ђорђем Павловићем, ни сами не верујући у оно што обећаше мештанима околних села и деловима града где се понављао изборни процес.
Павловић као велики неимар се виртуелно бавио инфраструктурним радовима од насипања путева преко асфалтирања у тој мери да је и сам поверовао у то, па победу унапред прослави са својим партијцима у једном градском насељу само како то они умеју уз музику, иће и пиће.
Тако је Павловић, „мудар и учен човек“ како сам себе назва, током кампање у покушају да потцени интелигенцију грађана усмерио се у Доњу Грабовицу одакле и потиче али, узалуд, јер резултати гласања у његовом родном крају сигурно му се нису допали. Ни фамилија, ни комшије не гласаше за Павловића и његове комитетлије. У Доњој Грабовици парламентарна листа Српске напредне странке „Александар Вучић – Заједно можемо све“ је освојила више него дупло гласова у односу на листу Социјалистичке партије Србије.
Самозвани спасиоци Ваљева засновани на стриповској драматургији и стереотипима о патриотској љубави према нашем граду, који за њих представља само плодоносну пустоловину доживеше потпуни фијаско.
Није давно било када су у Ваљеву о инфраструктурним и осталим ангажманима говорили вечити партијски кадровици, који су политичком кокетеријом обезбедили успешну каријеру, а своје функције доживљавали као згодно место за личну промоцију и корист.
О пројектима које су ужурбано започињали пред сваке изборе, а потом их никада нису завршавали, данас не вреди полемисати, јер су такву неимарску стратегију грађани Ваљева одавно препознали.
Грађани Ваљева недвосмислено дали су огромну подршку парламентарној листи Српске напредне странке „Александар Вучић – Заједно можемо све“, док комитетлије и њихова камелеонска способност прилагођавања, „ванвременске“ идеологије од које се по потреби одступа, део су политике која након три деценије празних обећања постаје политичка прошлост.
В.К.
