Početak godine je prilika da se sa prvim čovekom grada razgovara o protekloj godini i o pitanjima o kojima će zasigurno biti još mnogo reči u godini pred nama. O najvažnijim aktivnostima gradske vlasti u protekloj godini, ali i o novim planovima i projektima govorio je gradonačelnik Valjeva dr Slobodan Gvozdenović.
Osvćući se na proteklu godinu gradonačelnik je rekao da su nju svakako obeležili infrastrukturni projekti počev od rekonstrukcije gradskih ulica, vodovodne mreže, sanacije klizišta do redovnog održavanja asfaltiranih ulica i makadamskih puteva. On je istakao da je u godini za nama urađeno preko 50 kilometara asfalta na gradskom i prigradskom području, dok je velika pažnja bila usmerena na seosko područje gde, kako kaže, godinama unazad ništa nije urađeno.
“Ove godine je urađeno preko 50 kilometara asfalta uz veliku pomoć države, a tu prvenstveno mislim na JP “Putevi Srbije” i na njihove izvođače koji su uradili nekoliko putnih pravaca od izuzetne važnosti za sam Grad.
Govoreći o putu ka DIvčibarama, Gvozdenović je rekao da je urađen putni pravac od Petnice do Bogdanovića Brda. To je, prema njegovim rečima jedan od veoma značajnih putnih pravaca, ne samo zbog toga što su Divčibare najznačajnija turistička destinacija u ponudi Grada, već i zbog toga što su prilikom ovih radova sanirana dva klizišta u selima Klinci i Paune. On poručuje da je veoma zadovoljan kvalitetom izvedenih radova.
“Urađen je i put preko Stava do Pecke gde je jedan dobar deo puta rekonstruisan, što je takođe veoma bitno za meštane koji žive na tom području grada Valjeva. Rađen je i put u Zabrdici gde je JP “Putevi Srbije” uradilo nekoliko kilometara asfaltnog puta za meštane tog kraja. Urađen je i sokak ka Rosićima, što je bilo naknadno izvedeno nakon moje intervencije, i ovom prilikom se zahvaljujem Darku Glišiću koji nam je pomogao da uradimo i taj deo puta u Zabrdici”, rekao je Gvozdenović.
“Dosta se asfaltiralo i na seoskom području i to u dva navrata u mnogim selima”, ističe gradonačelnik i navodi primer sela Kovačice gde je, prema rečima meštana, prvi put posle 45 godina stigao asfalt. On kaže da je u seoskim područjima tokom prethodne godine urađeno preko 10 kilometara asfalta, a da je ostalo da se uradi još 500 m iz prethodne partije.
Što se tiče samog grada, gradonačelnik kaže da su i tu rekonstruisane brojne ulice.
“U gradu su rekonstrujisane brojne ulice i putni pravci. 2018. godine rekonstruisana je Dušanova ulica, kao putni pravac za Bajinu Baštu. Urađeni su trotoari u Dušanovoj i Pantićevoj ulici, rehabilitacija Ulice Prve brazde od Dubrovačke do raskrsnice sa Višegradskom, Daničićeva ulica od mosta na Ljubostinji do Ulice Jovana Dučića, Palih boraca, deo Ulice Knez Mihajlove od benziske pumpe do raskrsnice sa Sinđelićevom, Milivoja Radosavljevića u dužini od 150 metara, Sinđelićeva od Jovana Dučića do Pasterove, zatim krak ulice koji spaja ulicu Jakova Nenadovića i Vlade Zečevića i deo Ulice Vladike Nikolaja, deo duplih traka u dužini od 550 m u delu Popučaka”, navodi gradonačelnik i ističe da je zadovoljan onim što je urađeno na području grada Valjeva jer, kako kaže, u poslednjih 35 godina nije urađeno apsolutno ništa.
Govoreći o industrijskoj zoni, gradonačelnik je rekao da je urađen projekat za saobraćajnicu u industrijskoj zoni, dok će njenu izgradnju pratiti i izgradnja neophodne komunalne infrastrukture.
“Urađen je projekat za glavnu saobraćajnicu kroz staru i novu industrijsku zonu. Taj projekat je kapitalna stvar na koji oslanjamo sve naše privredne aktivnosti u sledećoj godini. Projekat je urađen za 2,6 km puta kroz industrijsku zonu što bi trebalo da nas košta negde oko 350 miliona dinara. Očekujemo veliku pomoć Republike za završetak te saobraćajnice, gde je predviđen jedan kružni tok na samoj zaobilaznici pored “Popeksa” niz industrijsku zonu “Stefil” ka novoj industrijskoj zoni”, rekao je Gvozdenović i dodao da je urađen projekat i za ulicu Mirka Obradovića koja je stavljena u funkciju i gde je izvršena eksproprijacija. To će, kaže, biti paralelna saobraćajnica sa svim glavnim ulicama u gradu (Karađorđevom, sa duplim trakama, sa Pantićevom). Prema njegovim rečima, ovo će rasteretiti saobraćaj kroz te gradske ulice, ali će dovesti i do smanjenja aerozagađenja.
“Meni i ovoj gradskoj vladi je najvažnije od svega da napravimo tu saobraćajnicu kroz industrijsku zonu i da je opremimo. Država se već obavezala da će uraditi jednu veliku trafostanicu od 35 megavata na našem gradskom zemljištu, da se instalira dovoljna za staru i novu industrijsku zonu, za neke pogone kao i privatne kuće koje se nalaze tu u blizini. Takođe dogovoreno je da država investira u fabriku za prečišćavanje otpadnih voda u toj industrijskoj zoni i mislim da su to glavne stvari koje ovaj grad već dugi niz godina očekuje”, rekao je gradonačelnik.
Gradonačelnik navodi i da postoji izvođački projekat za Ulicu Vuka Karadžića kao jedne od najvažnijih centralnih gradskih ulica, koja je takođe u planu da se rekonstruiše i dodaje da gradske čelnike ove godine očekuje veoma intezivna građevinska sezona. On ističe da će Valjevo biti jedno veliko gradilište u godini pred nama gde, kao najvažniji poduhvat, navodi opremanje industrijske zone i dolazak nemačkog investitora što, kako kaže, ovaj grad očekuje unazad već 10-15 godina.
On kaže i da ne želi da se osvrće na sve ono što se dešavalo od 2000. godine pa na ovamo jer je o tome, kako kaže, pričao onda kada je bio u opoziciji i kada su drugi bili na vlasti, te da ih sada kada su pali slabi i nemoćniji nego ikada, neće kritikovati ali, napominje, ume da ih podseti na to vreme onda kada to zasluže.
Gvozdenović ističe i da postoji odlična saradnja između njega i predsednika Skupštine grada Valjeva, Milorada Ilića za koga tvrdi da je vrstan poznavalac rada Gradske uprave.
“Moram da istaknem odličnu saradnju sa predsednikom Skupštine Miloradom Ilićem koji je zaista jedan vrstan poznavalac Gradske uprave, iskusan advokat. Bio je pomoćnik ministra u dva mandata i gradonačelnik, tako da je ta saradnja i temelj celog ovog optimizma koji provejava iz ove moje izjave kada je sledeća godina u pitanju”, rekao je gradonačelnik.
Sa mnogo entuzijazma usmerili ste se na oživljavanje Divčibara kao perspektivne turističke destinacije. U poslednje dve godine na Divčibarama se organizuju brojne kulturne manifestacije, gradi se, sve više je prisutno interesovanje novih investitora. Kakvi su planovi za Divčibare u ovoj godini?
“Sa Divčibarama imamo velike planove. Ono što Grad mora da uradi je infrastruktura. Započeta je izgradnja kanalizacione mreže, ali isto tako imamo planove kada je u pitanju zdravstveni turizam ili medicinski turizam. Sa mojim prijateljima iz Nemačke, konkretno iz Frankfurta, pre par dana je već bilo reči o tome ali i o sportskom turizmu, pre svega “Nordic Walking” po Divčibarama gde postoje staze koje pružaju uslove za to i za jedan aktivni odmor. Isto tako, mislimo da je sam dolazak Teodosića i izgradnja kampa negde oko septembra 2019. godine nešto što će potpuno preobraziti Divčibare”, kaže gradonačelnik i napominje da pored toga što postoji puno planova ne mogu svi biti realizovati odjednom, te da je najvažnije dobro definisati prioritete.
Jedan od prioriteta je, kako kaže, svakako infrastruktura i kanalizaciona mreža. ali i jedna fabrika za prečišćavanje otpadnih voda o čemu je već bilo razgovora u Kancelariji za javna ulaganja. Gradonačelnik kaže da će i Grad, kroz svoje pozicije u budžetu, odvojiti sredstva za projektovanje te fabrike i izgradnje samog puta do mesta gde je fabrika predviđena da bude izgrađena i stavljena u funkciju.
“Divčibare su jedan biser Srbije. Nisu urbano, uslovno rečeno, unakažene kao Zlatibor i zato pružaju velike mogućnosti i ogromno interesovanje pogotovo u zadnje dve godine. Kad kažem interesovanje, pre svega, mislim na privatne investitore, ali isto tako predstavnici grada Zrenjanina su bili na razgovoru kod mene i spremni su da na osnovu ugovora iz 1994. godine koji je potpisan sa lokalnom samoupravom, grade apartmane i neko svoje naselje na Divčibarama, što je naravno i interes Valjeva. Divčibare jednostavno treba da postane, kao najbliža planina Beogradu i Novom Sadu, mesto gde će se dolaziti i za vikend na skijanje, ali isto tako i mesto gde ćete moći ne samo preko leta i zime, nego i u jesen i proleće da imate određene sadržaje koji će okupiti turiste. Naravno da je nedostatak smeštajnih kapaciteta problem ali, verujte, onog momenta kad uradite infrastrukturu neće tu biti problema kad privatni investitori prepoznaju rad lokalne samouprave.”, rekao je gradonačelnik i dodao da ga posebno raduje zadovoljstvo meštana i turista koji borave na ovoj planini.
U poslednje vreme česta tema u Valjevu je i aerozagađenje. To je bila i tema Javne rasprave koja je krajem prošle godine održana. Prema rečima mnogih opozicija nije imala konstruktivne predloge po pitanju nekog rešenja problema izuzev uobičajenih konstatacija koje su svima poznate. Kakvi su planovi po tom pitanju u ovoj godini?
“Ne bih komentarisao opoziciju jer ono što su imali da kažu rekli su na Javnoj raspravi. Ne bih komentarisao političku pozadinu cele te priče oko aerozagađenja. To nije problem od juče. To je problem bar deceniju u Valjevu i nikad nije rešavan sistematski i onako kako to struka i nauka zahtevaju. Pa naravno, ne može ni da je rešava neko ko nije stručnjak za ekologiju, već to moraju rešavati ljudi koji se time bave. Pre svega mislim na Agenciju za zaštitu životne sredine koja ima stručne ljude. Gospodin Milenko Jovanović, koji radi u Agenciji za zaštitu životne sredine, je dao dobre smernice na Javnoj raspravi, a do kraja januara biće definisano tačno koje korake Grad može da preduzme. Isto tako, Institut za javno zdravlje “Batut”, gde ima posebno odeljenje koje se bavi higijenom i medicinskom ekologijom kojim rukovodi doktorka Jović sa kojom sam u kontaktu, dobio sam dobre savete, ali isto tako i preporuke za rešavanje nekih problema koji mogu odmah da se reše.
Znači to moraju da rade stručnjaci, a ne političari i lekari opšte prakse”, rekao je gradonačelnik i dodao da je Javna rasprava pokazala šta znači kada se tom problemu pristupa laički ili sa zlom namerom.
“Meni je veoma bitno da smo održali Javnu raspravu i da smo najzad pokazali šta ko misli i šta ko zna o tome, ali ono što je svakako moj cilj i intencija cele ove priče oko aerozagađenja jeste da struka da svoje mišljenje i da onda rešavamo taj problem. Takođe su bitne i finansije, a imamo čvrsto obećanje od ljudi odgovornih u Beogradu. Za rešavanje tih problema ćemo dobiti par desetina miliona dinara za Valjevo u sledećoj godini. Ako je mapirano kao grad sa visokim procentom i nivoom aerozagađenja, onda moramo biti u prioritetu Republike. Isto tako, postoje Evropske fondacije koje mogu da nam pomognu u nekim stvarima”, zaključuje gradonačelnik i ističe da će se sve znati na kraju ovog meseca i nakon skupštinske rasprave na temu aerozagađenja koja će biti održana krajem januara.
S tim u vezi gradonačelnik kaže i da je u planu rešavanja pitanja deponije u Valjevu koja više od 30 godina privremeno radi.
“Niko pre ove gradske vlade i ove garniture na vlasti nije uopšte hteo ozbiljno da pristupi rešavanju deponije iščekujući da Kalenić proradi. Mislim da je problem aerozagađenja rešiv u etapama onako kako je to zaista moguće, a da ga rešite ohmah čarobnim štapićem to je potpuno iluzorno očekivati i to je jedan potpuno laički i šarlatanski pristup problemu. Videćemo zajedno sa dr Zoranom Živkovićem, mojim zamenikom, kako, na koji način, koje korake ćemo preduzeti odmah i videćemo koliko sredstava ćemo dobiti iz Republike. Ja imam podršku i u Vladi Republike Srbije i od vrha Srpske napredne stranke da dobijemo znatna sredstva u ovoj godini i tu podršku ću na najbolji mogući način iskoristiti”, rekao je gradonačelnik.
Na kraju razgovora gradonačelnik Valjeva dr Slobodan Govodenović je svim sugrađanima koji slave Božić, poželeo srećne božićne praznike.
“Poželeo bih, pre svega, puno sreće, zdravlja i uspeha u narednoj godini, i uvek sa onim našim pravoslavnim pozdravom “Hristos se rodi! Vaistinu se rodi!”
